Rekonstrukcija kikindske Suvače je u toku, a radovi podrazumevaju konzervaciju starog drvenog mehanizma mlina na konjski pogon. Činilo se do sada da se o ovom, važnom etnološkom objektu, znalo sve. Ipak, kako ističe konzervator Jovan Petronijević, došlo se do otkrića, koji bi mogli dosta da kažu o istoriji same Suvače.
– Uspeli smo da nađemo godinu kada je Suvača zapravo sagrađena, o čemu svedoče i istorijski zapisi. Takođe smo uspeli da primetimo da je jedna proizvodna linija starija od druge, što znači da je mlin u početku imao samo jednu liniju, kasnije se dodala druga – kaže Petronijević.
Tako je potvrđena pretpostavka da je Suvača sagrađena 1899. godine u Kikindi, iako drveni mehanizam potiče iz Padeja.
Da podsetimo, Suvača je mlin ravnice, jedan od repernih objekata identiteta Kikinde. To je mlin na suvi pogon, koji je za mlevenje žitarica koristio konje kao pokretačku snagu.
Kikindska suvača, jedna je od tri preostale u ovom delu Evrope.
Od devedesetih godina prošlog veka taj svojevrsni spomenik narodnog graditeljstva ima status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Konzervatorski radovi izvode se uz novac programa Evropske unije, u kojem je kikindski Muzej partner sa još četiri institucije iz Mađarske i Srbije.
Direktorka Narodnog muzeja u Kikindi Lidija Milašinović kaže da su restauracijom pronađena i određena slova na drvenoj konstrukciji koja još treba da budu protumačena od strane stručnjaka.
Radovi na Suvači počeli su krajem novembra, a rok za završetak je 1. mart 2020. godine.
Proteklih godina, u okviru projekta Ljubljanski proces, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture rekonstruisao je suvaču.
