Kućne žurke se, kao po pravilu, završavaju u kuhinji gde, na kraju bude najbolji provod. Kakvo god da je vaše iskustvo, sigurno ni ne sanjate da je za izgled ove prostorije zaslužna jedna žena, jedna revolucija i jedan rat. Frankfurtska kuhinja s početka 20. veka preteča je one u kojoj danas kuvamo.
Gledano kroz objektiv 21. veka, debata se obično vodi na temu roda i podele na muško-ženske poslove, naročito u domaćinstvu. Raspravljamo o tome ko radi koji deo kućnih poslova, a ko kuva i šta to znači za profesionalni razvoj žena i njihovo lično blagostanje. Linija preloma pre sredine 20. veka nije bila pol, već klasa. Navikli smo da kuhinje smatramo univerzalnom vrstom prostorije koju gotovo svi imaju, kao što su i mesto za spavanje ili ličnu higijenu. Međutim, nije uvek bilo tako.
Linija preloma pre sredine 20. veka nije bila pol, već klasa.
Ovaj pristup ima smisla kada uzmemo u obzir da su jedine potpuno opremljene kuhinje, pre 20. veka, bile velike radne prostorije u kojima je osoblje domaćinstva radilo u službi dobrostojeće porodice. Za siromašne i radničke klase, stanovi uglavnom nisu imali zasebnu kuhinju. U kući sa jednom ili dve sobe, bilo da je u pitanju stan ili seoska kuća, velika peć od livenog gvožđa bila je jedina veća oprema, kao i primarni izvor toplote. Sto ili set polica služili su za smeštaj pribora i alata, ali nije bilo standardizovanih ormana ili kuhinjskog „nameštaja“ kakvog danas poznajemo.
Navikli smo da kuhinju smatramo univerzalnom vrstom prostorije koju gotovo svi imaju. Ipak, to nije bio slučaj kod većine, pre 20. veka.
Ideja o prostoru posvećenom iskuljučivo za kuvanje, koji bi mogao biti i moderan, pa čak i zabavan za provođenje vremena, bila je moguća samo zbog dva glavna uticaja industrijalizacije.
Prvo, masovna proizvodnja, zajedno sa komunalnim gasom, vodom i električnom energijom, učinila je moderne uređaje pristupačnim, i šire, izazvala ogroman socijalni preokret koji je transformisao društvenu klasu u zapadnom svetu. Drugim rečima, kuhinja 20. veka bila je nova vrsta prostorije namenjene novoj vrsti ljudi.
Drugo, nakon Prvog svetskog rata, žene koje su ranije radile u domaćinstvu počele su da traže bolje plaćene poslove, kao što su podučavanje, rad u maloprodajama i fabrikama. Svetska ekonomska kriza je izbrisala veći deo nedavno stečenog bogatstva, tako da su mnoge porodice naučile da rade bez posluge i kuvara.
Proizvođači malih kućnih aparata reklamirali su svoje proizvode 1922. godine u Westinghouse novinama kao „nevidljive službenike“. Reklame su bile namenjene porodicama koje sebi više nisu mogle da priušte poslugu ali i onima koji nikad nisu imali takvu vrstu pomoći.
Frankfurtska kuhinja bila je nova vrsta prostorije namenjena novoj vrsti ljudi.
„Kuhinje iz snova“ iz 1950-ih su ovu ideju dovele do n-tog stepena, pozicionirajući kuhinju ne samo kao visokotehnološko carstvo jednostavnosti i efikasnosti, već i kao privlačan, udoban, pa čak i svečan životni prostor u kome bi porodice mogle da stvaraju rukama, provodite vreme i uživajte zajedno.
Možda niste čuli za model frankfurtske kuhinje, ali ako imate uredno organizovane gornje i donje elemente, lako održavane površine od keramičkih pločica na zidovima i podu i adekvatnu radnu površinu, u svakom slučaju već živite ovaj model.
Margarete Schutte-Lihotzki (1897–2000) bila je prva Austrijanka koja se ikada kvalifikovala za arhitektu. Nakon Prvog svetskog rata, angažovana je na projektu standardnih kuhinja za novi stambeni kompleks, od strane arhitekte Ernsta Maja. Veliki rat je ostavio ruševine i ogroman manjak stambenih objekata, ali je otvorio put za nove ideje i novi dizajn.
Među vodećim evropskim arhitektama, od Le Corbusiera u Francuskoj do Valtera Gropiusa i Bauhausa u Nemačkoj, postojao je sveprisutan osećaj da je potreba za obnovom, iako ukorenjena u tragediji, ponudila društvu novi početak i priliku da ostavi iza sebe klasne razlike koje su postojale tokom 18. i 19-tog veka. Potpuno u duhu svog vremena, Ernst Maj je bio utopijski mislilac, a njegov dizajn internacionalnog stila za frankfurtski projekat, poznat kao Novi Frankfurt, imao je jednake uslove i pogodnosti za sve u zajednici, kao što su obrazovanje, škole, igrališta i pozorišta, kao i pristup svežem vazduhu, prirodnom osvetljenju i zelenim površinama.
Sa svoje strane, iako je bila vrlo posvećena karijeri, Schutte-Lihotzki je verovala da je kućni posao profesija i da zaslužuje ozbiljan tretman. To je, dvadesetih godina prošlog veka, predstavljalo feministički iskaz. Danas, iako se može smatrati pomalo uvredljivim, verujemo da je olakšavanje obavljanja kućnih poslova put ka emancipaciji žena.
Vladao je osećaj da je potreba za obnovom, iako ukorenjena u tragediji, ponudila društvu novi početak i priliku da ostavi iza sebe klasne razlike.
Schutte-Lihotzki zamislila je kuhinju kao zasebnu prostoriju u svakom stanu. Koristila je klizna vrata da je odvoji od glavnog stambenog prostora. Sprovela je istraživanje vremena, pokreta i koraka minimalno potrebnih za najefikasnije obavljanje poslova. Inspiraciju je crpela iz restoran-vagona nemačkih vozova dizajniranih od strane Mitrope ketering kompanije kod kojih su kuhinje bile izuzetno kompaktne i praktične, bez ijednog centimetra neiskorišćenog ili suvišnog prostora.
Kuhinja u Frankfurtu imala je električni frižider, prozor iznad sudopera i mnogo ugrađenog prostora za odlaganje, uključujući prilagođene aluminijske posude sa otvorom na jednom kraju. Ove posude se mogu koristiti za skladištenje pirinča, šećera ili brašna. Kada se izvuku iz ležišta, iz njih može direktno da se sipa u posudu za mešanje. U kuhinji nije bilo zamrzivača, ali gotovo na svaki drugi način, bila je potpuno moderna. Nije bilo nezgrapne peći od livenog gvožđa i nijednog komada drvenog nameštaja osim detalja, kao što je glavna i pomoćne radne površine. Manja kvadratura podrazumevala je uštedu u kretanju i maksimalnu efikasnost.
Godine 1927. tri verzije dizajna prikazane su na velikoj izložbi u Frankfurtu. Tridesetih godina prošlog veka objavljene su reklame na nemačkom, engleskom i francuskom i privukle pažnju francuskog ministra za stambena pitanja, koji je odlučio da naruči 260.000 jedinica inspirisanih njenim dizajnom.
Margarete Schutte-Lihotzki je uvela ideale dizajna koje još uvek vladaju našim životnim prostorima. Priznanje za njen rad širio se polako, ali stalno. Sama kuhinja je putovala na sajmove po Nemačkoj dvadesetih godina prošlog veka, ali kao i većina modernističkog dizajna, njen uticaj je bio privremeno narušen kolapsom Vajmarske vlade, globalnom ekonomskom krizom, usponom nacizma i Drugim svetskim ratom.
Margarete Schutte-Lihotzki je uvela ideale dizajna koje još uvek vladaju našim životnim prostorima.
Kao što objašnjava naučnica Antonia Surmann, jedan od razloga zašto se frankfurtska kuhinja nije toliko širila koliko se očekivalo, jeste to što je dizajn Schutte-Lihotzki bio posvećen modernim ženama koje su brinule o svojim porodicama i radile izvan kuće, i tako imale potrebu za ultra efikasnom kuhinjom. Ova činjenica, koja je mnogima zvučala kao feministička, delimično objašnjava zašto sama arhitektica nije bila toliko poznata, uprkos trajnom uticaju njenih ideja.
Američki i švedski istraživači i dizajneri crpeli su inspiraciju iz Frankfurtske kuhinje dvadesetih godina prošlog veka, ali njihovi idejni ideali za masovne kuhinje postali su poznati kao „švedska kuhinja“ – termin koji je verovatno bio mnogo prijatniji građanima savezničkih zemalja nego Nemačka između dva svetska rata.
Dizajn Schutte-Lihotzki bio je posvećen modernim ženama koje su brinule o svojim porodicama, radile van kuće i imale potrebu za ultra efikasnom kuhinjom.
Veliku kritiku frankfurtska kuhinja pretrpela je i u feminističkoj literaturi sedamdesetih godina prošlog veka. Njena skučenost izolovala je ženu, i ako je teoretski emancipovala zbog svoje efikasnosti, u suštini je garantovala da će žene i majke nastaviti da nose najveći teret rada u domaćinstvu. Gotovo sto godina kasnije, i ako je situacija znatno poboljšana od 1920-ih, rodna neravnoteža ostaje tvrdoglavo na svom mestu.
S toga, Margarette Schutte-Lihotzki još uvek ima mnogo toga da nas nauči, bilo da organizujemo gala žurku ili samo pravimo ručak za svaki dan.
