U beogradskom prostoru Galerije Rima od danas pa do 1. marta biće otvorena izložba časopisa „Zenit“, jednog od najzanimljivijih avangardnih izlagačko-umetničkih poduhvata na našim prostorima, tačno sto godina od 1. februara 1921.godine, od izlaska prvog broja časopisa „Zenit“.
Ova publikacija, koje je bila i programsko glasilo zenitizma kao pokreta, nije izlazila dugo ali je za skoro šest godina postojanja bila zapažena, imala je snažan i kontroverzan odjek. Reč je o kreatoru i provodniku najsavremenijih ideja u jugoslovensku kulturnu sredinu zahvaljujući kojem su se Zagreb i Beograd upisali i ostali na mapi radikalnih zbivanja u kulturi i umetnosti širom Evrope, avangarde dvadesetih godina XX veka.
Nevena Martinović i Marija Stanković, kustoskinje Galerije Rima u Kragujevcu, odnosno Beogradu, zajednički potpisuju ovu postavku, a Nevena Martinović podseća na ključne detalje u vezi sa ovim štivom, čiji je osnivač, glavni i stalni urednik bio tada mladi pesnik i prevodilac Ljubomir Micić, a koji je pokrenut u Zagrebu gde je Micić živeo.
Radikalno internacionalno usmerenje časopisa bilo je u duhu ideja o nadnacionalnom i humanijem društvu koje su nakon stradanja i trauma Velikog rata težili da stvore mladi umetnici širom Evrope. Originalne priloge savremenih umetnika iz čitave Evrope (uključujući i autore iz Kraljevine SHS) pa i sveta objavljivani su na izvornim jezicima, bez prevoda, čime je naglašavan međunarodni profil revije.
Reč je o tekstovima Salmona, Bloka, Majakovskog, Jesenjina, Hlebnjikova, Panvica, Marinetija, Kašaka, Mileva, Tokina, Gola, Aleksića i drugih, dok su Šile, Modiljani, Survaž, Delone, Glez, Kandinski, Rodčenko, Tatljin, El Lisicki, Maljevič, Moholi-Nađ, Bijelić, Petrov, Jo Klek i Gecan bili neki od od najpoznatijih umetnika čiji su likovni prilozi bili integralni deo revije.
O publikaciji se pisalo u Parizu, Lionu, Berlinu, Rimu, Pragu, Beču, Sofiji, a bila je i jedini jugoslovenski predstavnik na moskovskoj izložbi „Revolucionarne umetnosti Zapada“ 1926. godine.
Kako je Marija Stanković dalje precizirara, biće tu preko četrdeset originalnih primeraka „Zenita“, retko viđenih „Zenitovih” izdanja i dokumentarni materijal iz vremena zenitističkih aktivnosti. Svi eksponati su iz privatnog vlasništva (na izložbi su i Micićeve bibliofilske sveske, koje je on lično poklonio Irini Subotić) što je redak slučaj kada je u pitanju materijal vezan za „Zenit“ s obzirom na to da je većinski deo građe sačuvan kao Zaostavština Ljubomira Micića u Narodnoj biblioteci Srbije i Narodnom muzeju u Beogradu.
„Zahvaljujući saradnji sa ovim institucijama u okviru grafičkog rešenja izložbe reprodukovali smo sve naslovnice „Zenita”, kao i svih 14 „Zenitovih” izdanja, dok ćemo dvema fotografijama Ljubomira Micića u prostoru redakcije iz 1924. posetiocima približiti priču i o samoj galeriji, odnosno Micićevoj umetničkoj zbirci koja se danas većinski čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, sa izuzetkom jedne Bijelićeve slike koja je u Muzeju savremene umetnosti“ kaže Nevena Martinović za Politiku.
Jedan segment izložbe posvećen je i izložbi „Zenit i avangarda dvadesetih godina“, održane u Narodnom muzeju 1983.godine, autorki Irine Subotić i Vidosave Golubović. Moći će da se vidi katalog ove i drugih značajnih izložbi posvećenih časopisu od 1967. godine do danas, a svi koji posete postavku moći će da pogledaju i dokumentarnu emisiju, autorke Dunje Blažević, posvećenu pomenutoj istorijskoj izložbi, koja je pozajmljena iz arhive RTS-a.
