Samostalna izložba slika autorke Teodore Zanoškar pod nazivom, Interaktivnost tela otvara se u Galeriji SKC Novi Beograd (Bulevar Zorana Đinđića 152/A) u sredu 15. januara u 19 sati. Izložba je otvorena do 26. januara.
Jedna od ideja ovog projekta jeste prikazivanje istog tela na raznovrsne načine i kroz različite uglove percepcije.
Za dobijanje željene forme stilizovanog ženskog torza, ova mlada umetnica je bila inspirisana oblicima statua paleolitskih Venera. Na osnovu tih oblika, putem razlaganja forme i geometrizacije oblika, kreirala je model koji je postavljala u raznovrsne kontekste.
Na jedan od načina posmatranja figure, Teodoru je navela tradicionalna zidna tehnika zgrafito, tačnije, mogućnosti koje pružaju konkavnost i konveksnost oblika. Na platno je primenila logiku svojstvenu zgrafitu, kreirajući trodimenzionalna tela.
Za ovaj projekat važna je sinteza i interakcija ideja o ljudskom telu, u svoj svojoj višeznačnosti, sa simbolikom nebeskog tela, koja predstavlja beskonačnost u koju odlazi suština koju svako ljudsko telo nosi.
Interaktivnost ljudskog i nebeskog tela umetnica doživljava i kao odnos simbolike kruga i kvadrata. Krug u kvadratu spoj su promenljive i dinamične forme (krug) naspram stabilne, statične i ograničene (kvadrat). Ta veza simboliše kretanje ljudskog tela ka kosmičkim sferama.
Na njenim slikama bitan je i odnos između subjekta i Drugog, koji je ključan za proces samorazumevanja i razumevanja stvarnosti. Mogućnost konstituisanja subjekta postoji samo u uslovima recipročnog odnosa prema drugom i prema sebi. Svaki od ovih relacionih odnosa postavila je u likovni kontekst.
Svi radovi iz ciklusa Interaktivnost tela mogu se shvatiti i kao pitanje:
U kom trenutku pojedinac prestaje da bude individualan i postaje deo kosmosa, deo šire slike?
Pitanje je retoričko, ali odgovor čeka svako ljudsko biće.
Cilj Teodorine izložbe jeste da se posmatrač zapita o tome koliko je, zapravo, individualan i da li je njegova individualnost refleksija njegovih unutrašnjih potreba ili okoline.
Ovom izložbom autorka želi da pokaže da je svaki pojedinac deo šire slike, a svako ljudsko telo tačka u kojoj univerzum postaje samosvestan.
Teodora Zanoškar (1995. Beograd) upisala je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu 2014, smer primenjeno slikarstvo, u klasi profesora Miroslava Lazovića i na istom smeru završila master akademske studije školske 2018/2019. godine. Godine 2019. primljena je za redovnog člana ULUS-a, a iste godine stiče i status samostalnog umetnika. Učesnik je velikog broja grupnih izložbi.
