Na ideju, kako treba da izgleda jedan Trg, većina ljudi smatra da Trgovi stoje na “čvrstim” osnovama, i doslovno i metaforički. I prihvataju “zdravo za gotovo” razloge zbog kojih su osnove trgova kvadratne ili pravougaone: trgovi su uokvireni i podstiču gradnju monumentalnih građevina. Stoga se trg može posmatrati kao simbol civilizacije.
U današnjoj društvenoj mreži odnos između pojedinca i kolektiva menja ljudsku spoznaju o javnom prostoru, anonimni „pojedinac“ se stalno suočava sa mogućnošću otuđenja, dok je ideja „kolektiva“ redefinisana tim prelazima. Ideja današnjih rešenja trgova pod olovkom svetskih arhitekata, pokušava da razbije standardni izgled i pređe na slobodnu vezu i reorganizaciju, kako bi se instalacijom na licu mesta stvorio trenutni „kolektivni“ prostor.
Da li je Srbija zemlja statua konjanika kojima se samo „zameni glava“ svakih 50 godina, promene nazivi ulica i izbriše deo istorije?
Da li rešenja trgova sa spomenicima gde se sećamo prošlih događaja i žrtava moraju da budu postavljena na pijedestal i ispisana zlatnim slovima, ili može i drugačije?
Da li u savremenom dobu možemo na drugačiji način predstaviti velikane svoje istorije i dati im počast i da li su ta rešenja dovoljno jasna iako ne uključuju silne tekstove sa objašnjenjima? Da li su spomenici konjanika namenjeni prošlim vremenima?
Da li mediji i političari koji otvaraju trgove čekaju reakciju javnosti da bi procenili kvalitet novoprojektovanih prostora, spomenika i elelmenata mobilijara na kojima nisu direktne simboličke poruke, a za koje su izdvojili sredstva i koji treba da budu buduća odlika jednog grada ali i sredstvo političkih poena?
Da li je Srbija spremna za drugačiju komunikaciju u javnim prostorima, ili je to ostavljeno izložbama koje su deo ličnog izbora, a obzirom da je vrlo neobičnu i provokativnu izložbu „Čistač“ Marine Abramović posetilo skoro 70.000 ljudi. Srpska javnost je imala sluha za predstavu u unutrašnjem prostoru čije trajanje je vremenski ograničeno. Ali ako se deo umetničkih instalacija iznese u spoljni prostor, reakcija srpske publike ostaje nedorečena.
Čini nam se da javnost skrivene simbole prošlih vremena shvata kao uvredu i nedovoljno počasti istoriji. Mnogi građani i ne znaju istorijsku ulogu i značaj ličnosti po kojoj su neki trg ili ulica dobili naziv. Samim tim drugačiji pristupi projektovanja i ne-direktnih objašnjenja ih dovode u nelagodu.
Rekonstrukcija Trga u Šapcu je svakako značajna iz više tačaka. Prvenstveno zbog činjenice da je javni prostor bilo neophodno „ukrasti“ od kolovoza. Rekompozicijom nedefinisane raskrsnice na kojoj je dominirao kolovoz, dobijen je prostor za novi gradski trg i usporen je saobraćaj, što je primereno centralnom gradskom prostoru. Autorka projekta arh.Milena Zindović, objasnila je dalje svoj pristup oblikovanju trga:
”Naime, kada sam dobila zadatak da projektujem Vinaverov trg, nisam želela da uradim neki formalni urbanistički dizajn, a da onda na taj trg postavim spomenik Vinaveru – što je možda neki tradicionalni pristup posvećivanju u našim gradovima. Umesto toga, htela sam da ceo trg bude omaž Vinaveru, i inspiraciju za oblikovanje izvukla vrlo direktno iz Vinaverovog teksta „Gromobran Svemira“. Na taj način, čini mi se, „spomenik“ dobija utilitarnu vrednost – odnosno postaje deo urbanog iskustva. “
Istorija tri sloja.
Po starim naučnim predanjima postoji negde, na nekoj zvezdi ovakav poredak stvari;
Dole je obična zemaljska površina. Na zemlji toj raste cveće, drveće i prostiru se zelena jezera. Svuda, po toj zemlji, rasejane su električne centrale. U tim stanicama vise crne table, sa brojevima. Svaka cifra na tabli osvetljena je crvenom svetlošću, i označava neki promenljivi odnos nečega što se dešava na dva gornja sloja:
Iznad zemlje dva su gornja sloja. Oni, materijalno, možda i ne postoje; ali su po njima predmeti poređani tako, kao da na nečemu stoje.
Na prvoj gornjoj površini klize kuće i ljudi. Neki put, ceo prvi sloj okreće se. Po kad kad zastane — a ljudi i kuće nošeni su vrtoglavim maticama.
Na drugoj gornjoj površini, koja je iznad prve, blude i klize mirisi neobuzdani, muzike tihe, orkestri poludeli i svetlosti promenljive i očajne. Kad ljudi, koji su na prvoj gornjoj površini zažele mira, cveća i odmora, oni siđu na zemlju svoju zelenu, jednim pokretnim stepenicama. No demon traženja doveo je ljude u stanice električne.
Stanislav Vinaver, “Gromobran Svemira”, 1921
Stanislav Vinaver (1891-1955.g., pesnik i esejista, javlja se kao utemeljivač ekspresionističkog pokreta (napisao je „Manifest ekspresionističke škole“), najoštrije se zalažući za raskid s tradicionalnim umetničkim izrazom i osporavajući dotadašnje „patriotske i deseteračke kanone“.
“U skladu sa tim, u duhu ekspresionizma u kome je stvarao Vinaver, i njegovom suprotstavljanju kanonizovanim vrednostima u književnosti i umetnosti, odbacujem tradicionalni pristup spomeničkom oblikovanju, a umesto jednog spomenika, biste ili figure, postavljene negde u zelenilu, želim da od čitavog trga, čitavog prostora, načinim omaž Stanislavu Vinaveru. Ne želim da građani i građanke Šapca samo prođu pored nekog tradicionalnog simbola, da ga u užurbanosti savremenog života i spuštenim pogledima u ekrane telefona i ne vide. Želim da se o Vinavera spotaknu, da ne mogu da ga obiđu, da moraju da ga dožive! I da se zapitaju šta to sve znači. Neminovno je da se u tom prostoru osete važni aspekti Vinaverovog lika i dela: optimizam, modernizam, humor, simbolika. “ rekla je autorka.
Trg je projektovan imajući na umu i principe održivosti. „Dobrobit svakog posađenog drveta i novonastale zelene povšine za urbane sredine sadašnjice, koje se bore protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena, svima je jasna. U zelenoj površini na Vinaverovom trgu zasađeno je 15 novih sadnica drveća – njihove krošnje postaće deo trećeg, efemernog sloja trga, uz nove stubove osvetljenja i pergolu. Najvažnije, crvena pergola je ekspresionistički element oblikovanja trga. Svojom optimističnom bojom i pokrenutom geometrijom unosi neočekivano u javni prostor – nismo sigurni da li je tu kao ukras ili kao šala, sasvim u duhu Vinaverovog ekspresionizma.“ objasnila je Milena.
Pergola i fasada Zorkinog solitera, jednog od šabačkih simbola, najupečatljiviji su elementi novog projekta. „Na Vinaverovom trgu iskorišćeno je već postojeće prisustvo kule, solitera, kome je dinamičnom rekompozicijom fasade udahnut novi život, u saradnji sa arh. Katarinom Dubljanin. I ovde je geometrija u službi ekspresionističke dinamike, a nova fasada daje utisak da se objekat menja kako se krećemo okolnim prostorom. Novi izgled solitera i geometrija pergole međusobno korespondiraju, stvarajući vizuelno ali i simboličko jedinstvo, koje se sa parternog uređenja prenosi u vertikalu, poput fizičke manifestacije Gromobrana svemira.“
„Ceo trg je novi, inkluzivni javni prostor za gradski život, ali je i omaž Vinaverovoj modernosti i slobodi izraza koji nam, čini se, danas nedostaju. Ceo prostor uklapa simbolizam i ekspresivnost njegovih dela sa savremenim urbanim dizajnom, povezuje avangardu i savremenost.“ rekla je autorka.
Drugačiji pristup projektovanju i razradi ideje koju je Vinaver posadio pre skoro jednog veka, ekspresionistički je primenjena na novi Trg u Šapcu – Vinaverov trg.
