MLADOST LUDOST – egzotične Tenerife
Prva scena: Džoni Dep-ove, tamnim krejonom uokvirene oči ispod gusarske marame Džeka Sparoua (Jack Sparrow) zveraju tražeći na horizontu bogate galije. I scena i događaji potiču odavde –u crno-peskovitim egzotičnim uvalama ostrva Tenerife. Dramatične tamnosive vulkanske stene strmoglavo se spuštaju u duboko plavo a u zaleđini vulkana Teide gusarski papagaj krešti: „Tu smo, odavde potičemo, nikakvi Karibi!“ „Kakav Volt Dizni i njegovi romansirani naslovi i promenjene lokacije!„!
KOLUMBO i BEATRIZ NA TENERIFAMA
Uglavnom, Santa Marija, Ninja i Pinta, 3 orahove ljuskice od brodica (kada ih ugledamo u realnoj veličini njihovih replika) – zastale su tog maglovitog (magle su česte jutrima) 3.eg avgusta 1492, na putu iz Španije ka njihovoj Američkoj (Indijskoj) avanturi, na Tenerifama. Razlog: zbog opskrbe brodova uoči dalekog neizvesnog puta. Nije to bilo samo zbog jakih struja, koje prosto usmeravaju brodove iz Anadaluzijskih luka ka Kanarskim ostrvima među kojima su Tenerife kao najveće ostrvo; razloga je bilo više, a upravo ti aduti opisuju glavne osobine ovog, apsolutno jedinstvenog mesta na zemaljskoj kugli.
Lepa španska Kraljica Izabela je, prema legendi, prodala svoj nakit, sa velikim simpatijama i ambicijama, za Kristofora Kolumba odnosnu njegovu ekspediciju. Kolumbo je, prema mnogim podacima, bio u osnovi skroman čovek, koji je prema „teorijama zavere“ i manje poznatim podacima bio izabran („the chosen one“) kao jak, sposoban i uporan, dobar organizator; dobivši u ruke prave brodske karte i tačne mape (nezamislivo bogatstvo za to doba) za Novi svet iz tajnih Vatikanskih izvora, navodno od Templara. Već 1486. godine Kolumbo je živeo na kraljevskom Španskom dvoru Ferdinanda i Izabele a sarađivao i razmenjivao podatke sa važnim Đenovljanima, njegovim sunarodnicima: atronomima, lekarima, učenim ljudima sa posebnim znanjima.
Tek, posle višegodišnjih priprema, izborivši se tokom čitave decenije sa priučenim mornarima – ruljom neplaćenih avanturista, bivših robijaša, pristalih da se ukrcaju na nepouzdane drvene brodove u nepoznato, Kolumbo je nadljudski sproveo, uprkos otporima i podmetanjima zavidnih savremenika, čak četiri odlaska u Ameriku preko Tenerifa. Sve to tokom deset poslednjih godina svog života.
Ono što je manje poznato je da je na magičnom Kanarskom ostrvu (gde letuju poznati, među ostalim gđa ex. Premijerka Nemačke Merkel) La Gomera koje se nalazi tačno preko puta ostrva Tenerife viđao svoju ljubav, 15 godina mlađu, kontroverznu zavodnicu Beatriz,[1]. Upoznali su se još u Kordobi, kada je Kolumbo već bio udovac. Razočarana zbog predugog čekanja na brak sa Kolumbom, udala se za drugog čoveka tokom poslednjeg, četvrtog proputovanju oca svog sina kroz Tenerife. Kolumbu je rodila sina Ferdinanda kojeg će otac tek kasnije priznati. Beatriz će mu ostati jedina uzdanica, a izvela je na put oba sina, zajedničkog i njegovog iz prvog braka dok je Kristofor bio godinama odsutan ploveći morskim pučinama. Mnogo godina kasnije, Kolumbo će, već na pijedestalu kao moćan pronalazač postati i omražen kao i svi bogati ljudi posle svojih uspeha. Dve su teze, da je Kolumbo umro usled dugova u bedi, a druga vedrija da je ipak Beatriz formalno nasledila sve što je Kolumbo zaradio od Kraljeva.
Suštinski, poznato je da Diego, sin iz prvog braka nije brinuo o maćehi koja ga je podigla kao svog sina, iako je to bila poslednja očeva želja. Ljubavna priča završila se, u toj varijanti, oporo i nepravedno. Niti o ovoj vezi i podacima se naučnici ne slažu, jer su pisani i drugi tragovi nestali u vihoru vremena. Spekulacije o zbivanjima u Kolumbovoj eri su posebno bogate.
Moćna literatura na španskom o Kolumbijanskoj eri iz naše kuće, prepuna istorijskih fakata ali i raznolikih verzija, teza i nagađanja „otplovila“ je, posle nestanka „mog životnog Kolumbijanca“ nekim novim, mladim ljudima zaluđenim za Španiju i njeno kulturno nasleđe u kulturni centar Servantes u Beogradu. Vreme je da sada nove snage upijaju mirise soli sa već požutelih listova knjiga iz celog sveta, da možda osete avanture u plavetnilu, zamišljaju španske luke i brodove 15. i 16. veka. Postave pronalazak Novog sveta – preokret istoriografije u kontekst. Ataše za kulturu španske ambasade lično je došao po mom pozivu po vrednu zbirku od nekoliko stotina knjiga.
Ceo život emocionalno vezana za Španiju, moj „put“ mi je namestio drugi pokušaj posle skoro 4 decenije, u istoj Španskoj kulturnoj sferi doduše malo južnije. Tenerife na kojima sam ovog puta ostala punih mesec dana, vreme koje se retko dosegne u celini. Duži boravak podstakao me da napišem nove Crtice jer to ovo čarobno ostrvo zaslužuje, kao i čovek koji me je pozvao da upoznam ovo neobično mesto sa pogledom na pučinu odakle god gledali; usred morskih vrtloga… a iz lokalnog ugla.
Dakle, nije jedino Admiralova ljubav prema Beatriz bila razlog čuvenih stajanja i pauza na Tenerifama, pravi su razlozi resursi. Fantastična suptropsko okeanska klima, blago topla čitave godine, izvori (tada) najčišće vode i bogatstvo ribe, voća i meda. Još nešto, jaki ali blagotvornih vetrovi činili su i tada i danas ovo mesto pravom fontanom mladosti i oporavka. Udobnost.
Topao južni vetar kojeg lokalci ne podnose (Kalima) donosi niske oblake, često iznenadne nalete talasa i opštu nervozu a ponekad i zrnca peska iz Afrike, što dospeva sve do centralnog mesta: vulkana na ostrvu. Drugi, vlažniji i mekši severni vetrovi se ljuljuškajući odbijaju o gornje strane vulkana – njihova sinergija čini navodno tu moć; „magiju“ koja omogućuje zdrav i ugodan život, dužu mladost (i ludost) i brze oporavke. Opštu regeneraciju.
Oblikovno, baš kao znak za beskonačnost – severni i južni vetrovi klize, uvijaju se, odbijaju pa sastaju radosno u zagrljaju oko vulkana. Pa ponovo rastaju, nestaju na kratko na horizontu okeana. Baš kao i u životu.
[1] Beatriz Enriquez de Arana
REGENERACIJA
Sama pozicija vulkana Teide, najvišeg vrha ostrva koje je milionima godina izranjalo iz dubine Atlantika, simbol Tenerifa, kojeg lokalci zovu i „ocem“; uzrok je jedinstvene i blagotvorne klime. Erupciju vulkana Teide-a pominje i Kolumbo u svojim zapisima (poslednja je bila 1909, raspitala sam se uoči dolaska). Ceo ambijent ostrva vrvi od crnog vulkanskog kamena, pa time i crnog peska. Filmovi o Marsu i Mesecu snimani su u surovom pejzažu u kojem sigurno nije ugodno ostati sam noću. Ipak, to crnilo velikih kiklopskih i manjeg kamenja daje jedinstven šarm i upotrebljava se u uređenju bašti, javnim prostorima, zidovima zgrada… Oblikovno i bojom zapečatilo je ovo podneblje, toliko različito od svih drugih ostrva na svetu.
Trgovinom, kao što znamo, začeti su prapočeci gradova: prva zrnca – seme šećerne trske i banana otplovile su u Ameriku sa Tenerifa. Psi, ovce, koze i svinje takođe su poslate odnosno „emigrirale u Ameriku“ preko ove poslednje stanice pre nesigurnog okeana, na vreme da se uklope i prošire po Novom Svetu.
Gradovi zelenog severa Tenerife-a, za razliku od turističkog novog juga, su stari kolonijalni gradovi koje su Španci pokorili i preuzeli od dotadašnjeg in situ stanovništva. Tipovi ortogonalnih uličica susreću se na glavnom trgu gde je gradska kuća, neobične bele neravne fasade kombinovane su sa drvenim uskim balkonima i ciglenim, crvenim detaljima. Crkva je uvek blizu osovine grada a zvona na svakih 15 minuta prate atmosferu vremena koje kao da je stalo. Kao da će se Admiral obavijen svojim plaštem svakog časa pojaviti iza ugla… Palate, obavezno su sa unutrašnjim paciom kao ova iz grada La Laguna (pod Uneskovom zaštitom kao celina od 1999.) ili La Orotave bili su modeli za mezoameričke kolonijalne gradove i njihove zgrade: Karakas, Montevideo, Havanu, Santo Domingo… Čitav izgled španskog kontinenta Južne Amerike ima kulturno i arhitektonsko uporište na malom ali moćnom ostrvlju nekada pirata usred okeana – i njihove zaleđine, velike i ambiciozne španske kulture i nasleđa.
Drugi najzastupljeniji jezik na svetu posle Mandarinskog Kineskog je upravo Španski jezik, koji govori 7% od ukupne populacije.
Danas omiljena namirnica starog kontinenta – krompir, sa druge strane našla je povratni put galijama kao američki uvoz izazvavši prvo čuđenje a zatim i oduševljenja na evropskim dvorovima. Ali, ne pre nego što su ga se najeli na ostrvu Tenerife. Kraljice su morale da sačekaju sa probom suflea.
Šveđani, nacija na koju se često ugledamo, upoznati sa svim pogodnostima koje navodim, ugovorili su državnim sporazumom da se na Tenerifama izgrade bolnice i rehabilitacioni centri za švedske korisnike zdravstvenog osiguranja. Kasnije je takav ugovor manje razmere sklopila i Velika Britanija.
Crno humorni prizori gde br.1 iz Alan Forda ostavlja štap i ustaje iz kolica nisu retki. Lokalci stalno prepričavaju razne slučajeve, priznaju da su svedoci veoma brze rehabilitacije: rane zarastaju, kičme se ispravljaju kako treba, udovi postaju ponovo gipki, koža meka. Migrene i alergije nestaju.
Nažalost, američka debljina odnosno bolesti koje iz toga proizilaze prosto su unakazile izgled i zdravlje stanovnika i turista. Kao da su se isti šećeri proistekli iz Indijskih džungli, nekada odavde izvezeni u Ameriku vratili u obliku masovno obožavane Koka kole kao lokalni bumerang.
PEJZAŽI
Ne, istina, ne oseća se miris pinija iz Dalmacije ili limuna iz južne Italije, nedostaje ovom suptropskom raju to tamno zelenilo čiju tajnu zna samo Mediteran. Sa druge strane, povetarci (zavisno od pozicije na ostrvu) pročišćavaju atmosferu u kojoj se lepo i lako diše. Udaljenost od evropskih zbivanja takođe utiče na disanje i pogoduje oporavku. Inače, čitavo ostrvo koristi energiju od vetro-parkova.
Palmerije, oleandri svih boja, papaje i egzotično bilje i drveće koje cveta u svako doba sa pažnjom se održava zalivanjem. Šalje nam suptropske pozdrave sa obale Maroka – Afričke obale, na čijoj se geografskoj širini i nalazimo. Sa udaljenosti od manje od 400 kilometara.
Visoke grane egzotične papaje ili palmi slabo će, međutim, zaštititi belu put Britanaca, koji su, žalosno, biftek roze ispečeni već prvi dan. Ne postoji ni jedna pešačka ulica u senci drvoreda. Novi je trend i da turisti od masivne debljine i dosade niti ne odlazi na plažu već se koriste samo bazeni hotela. Kotrljanje do bazena, teturanje do bara… Restorani u mestašcima su danju prazni, turisti uživaju u prejedanju po svojim hotelskim sobama i salama za ručavanje. Niko nije preterano potišten zbog izgleda na plaži, jer, pun hedonizam je na ceni!
Od socijalnih stanova za rentiranje sa spoljnim hodnicima kakvih se sećamo iz „Poroka Majamija“ do ekskluzivnih zlatnih kaveza kao na „Plaja del Duque„,[1] raspon usluga i kvaliteta je raznolik. Važno je samo da su centralna dvorišta otvorena na sve strane i da promaja čini svoje. Kraljevske porodice i porodice vrhunskih tenisera, golfera i fudbalera letuju, eto, zlatno zatvoreni, daleko od gužve i naroda na javnim plažama. Oni su vitki. Pitanje principa i discipline.
[1] Kraljevska plaža
SIRI I ALEX
Ono što se zna jeste da Nemci ovog leta nisu u uobičajenom broju doleteli na Tenerife, kao ni Englezi. Kriza 2008. je u jednom trenutku skoro ubila turizam Tenerife-a, ranije ekonomski održavano na urbanističkim malverzacijama nekretninama (kupiš u papirima i preprodaš kada se zgrada izgradi, sve između izabranih i pouzdanih prijatelja, a taj bum je trajao dvadesetak godina.) Tri godine Korone učinilo je da shvate da ostrvo ostaje geografski i svakojako ipak ostrvo, a da je turizam vrlo lako lomljiva grana.
Čak ni povoljna cena, međutim, više ne privlači u punoj meri natmurenu Evropu, srednjih godina koja se u ulozi mrava priprema za tešku zimu. Znaju da su krediti previsoki i da rastu, znaju da se nekretnine neće više lako prodavati i da će im veštačka inteligencija oduzeti poslove. Deca više neće moći da im se kvalitetno školuju i moći će jedino da provere i pitaju Alex kojoj novoj struci da se privole.
Opet, sa dozom optimizma, možda će nam Siri i Alex – likovi veštačke inteligencije objasniti da se još uvek dobro zarađuje na južnim obalama ekskluzivnih španskih letovališta (ne pominjem sada Tenerife) čuvajući najbolja mesta za peškire uz bazen. Sad ili nikad! Jedna ljubičasta 500-ka evra za nedelju dana, po puta desetak porodica po jednom čuvaru – koliko se turista polakomi za dobra mesta u hladu! O toj sumi od 20 000 evra za čuvanje peškira na dobrim mestima mesečno, u korelaciji sa višestruko jeftinijom hranom nego kod nas; trebalo bi da se dojavi našim čelnicima koji nam objašnjavaju da smo zlatno ofarbani kao u filmu „Goldfinger“. Samo…. da mi to još ne shvatamo; nekako kao Kolumbo iz ovog malog pregleda o Tenerifama – navodno konfuzan gde je bio krenuo i kako mu se zvala tačka B.
Pronađene karte, međutim, koje je posedovao uoči putovanja govore drugačije… znao je apsolutno tačno svoj put!
I sledio ga je.
Hrabro.
Piše: Eva Vaništa Lazarević „Leta Gospodnjeg“ - 2023.
