FROZEN
Isforsirana reč „Sinergija“ (zajednički nastup) je jedan od termina koji se provlači danas u struci kao spasonosno rešenje za mnoge probleme ali je, čini se, više a la mode nego što označava realnu soluciju. Da li već emocionalno SLEĐENI (Frozen) i neotvorenog srca još moramo neumitno smišljati kombinatoriku terminologijom? Lako je usvojiti reči koje prohuje kraj nas da bismo se eventualno prikazali načitanim, ali da li njihova primena zaista u praksi donosi opipljivi uspeh?
Sinergija zelenog / zdravlja te kulture sa druge strane je jedna od tih lansiranih ključnih reči koja nam je predstavljena kao jedna od dobrih solucija za nove gradove a sa vebinara kojem sam prisustvovala ovih dana: globalne asocijacije Europa Nostra, (www.europanostra.org). Nama je ovo ime poznato po pomoći oko očuvanja Kalemegdanskog bedema od „napada“ žičare, a inače se bavi zaštitom kulturnog nasleđa, se sedištem u Briselu i Parizu. Srećna sam što sam potvrdila našu ažuriranost – mi već sve te teme predajemo našim studentima na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Možda navedeno još nije ušlo u život i praksu ali da ih mlade generacije poznaju to znam. Ne zaostajemo, a tim našim profesorima koji nisu izgubili snagu i želju da prenose najnovija znanja bi bilo poželjno omogućiti bonuse da isplate dugove i da im izvršitelji (tekovina kapitalizma) ne plene televizore. Dok ne krenu da zarađuju na npr. bit koinu!
Kontekst: Inferno
Mi već i bez bonusa živimo Den Braonov film „Inferno“[1] po istoimenoj knjizi, ali bez hepi enda. Niko nažalost u našoj realnosti u poslednji čas nije isključio kucajući eksploziv u crvenoj vodi Istanbulske podzemne cisterne ispod Bazilike, koji je pretio da uništi svet biološkim trovanjem.
U pravom životu, sličan, razliveni, nevidljivi virus oko nas traje eto godinu dana i nastavlja se. Uspeh ovih i sličnih fantazmagoričnih knjiga / filmova bio je toliki da su se ljudi poistovetili; zanimaju se tajnim društvima oni koji to nikada nisu, Rokfelerima, zaverama i Bilovim čipovanjem a društvene mreže su preplavljene preimućstvom onih opreznijih koji čekaju da vide u kom stanju će završiti naivni prvo-vakcinisani. Prava ljudska priroda! Uvek nezadovoljni i neverni! Problematika oko vakcina i bolesti bacila je u drugi plan goruću temu ekologije i zdravih gradova te njenu rekla bih, nametnutu vezu sa kulturom. First goes first!
U lošim okolnostima gde čekamo da se čitav svet prokuži (kakva jeziva reč), odnosno tih 70% koliko je bez greške najavila Premijerka Merkel odmah po izbijanju virusa, a da se ostalih 30% vakciniše; ljudi mahnito pokušavaju da vode „normalan“ život, da ne bi usahli.
Znanje je moć (i može biti dosadno)
Tako se održavaju vebinari, studenti i đaci su naučili kako da stave uključen telefon sa predavanjem u tamu fioke ili sofisticiranije upotrebe softver sa nameštenim šumovima koji onemogućuju praćenje predavanja na eto, opravdan način. Nesnosna buka se čuje, bebe plaču, psi laju, krc krcccc… Profesori opet, oni zahtevniji, prozivaju nenajavljeno raščupane slušaoce u pidžamama, a malo kome je sasvim jasno da je čas, bezkontaktni, na aplikaciji „Zoom“ ili „Teams“ naporan kao bar 3 sata uživo.
Predavači, kako na svetskim vebinarima tako i u školama, znaju da budu nedovoljno zanimljivi, bez dikcije i dovoljno ovladanog pravopisa, a posebno bez harizme! Niti će mučeni auditorijum pamtiti dosadan Power-Point sa tabelama, niti će ceo proces imati efekta. Još se najagilnijim čini onaj nastavnik fiskulture sa društvenih mreža, koji žustro skakuće – online i muči se da prenese sav svoj žar u sobice 1,80 puta 3.5 metra odakle ga prate đaci, fokusirani na video igrice kojima se uporedo bave.
Nepostojanje odnosa koju socijalna distanca nameće nateraće nas da se, kako kažu metaforički, od očaja obučeni sunovratimo u onu crvenu vodu Istambulske cisterne, odnosno u nemogućnosti putovanja do Turske da smislimo nešto dramatično u lokalu. Ili opet…. da nadljudskim naporima bar malo savladamo odsustvo kontakta i otvorenog srca i pokušamo nekim 6.im čulom naslutiti da li ste nekome zanimljivi u tom novom vidu komunikacije. U nedostatku pogleda, ruke, i zagrljaja veoma je važno da se stvori topla zona interakcije i poverenja, svako da svojom kafom online.
Zašto nam, nadalje, ekonomija trpi jer ne rade kafići i restorani? Ne samo zbog vlasnika feudalnih šerifa i „važnih“ ličnosti; jer mi jesmo nacija koja je bisniz kontakte obavljala po kafeima i restoranima, u nedostatku poslovnih prostora, stvarajući neformalniju atmosferu. Taj kult posla-kafea je bio mnogo izraženiji nego u jednoj Italiji ili Francuskoj. Možda proističe i iz genetike orijentalnih Bazara gde se uz najavljenu kupovinu uvek naručivao čaj ili kafa. Nedostaje nam ta kultna kafa! Ti počesto i neiskreni a la poslovni dogovori, uz hvatanje sunca tzv. gušterisanje te čuveno: „Nemojte Vi nama da se javljate, mi ćemo vama“!
Kupi tri, a četvrta je besplatna
Kultura, nadalje, je oblast koja je najviše pogođena epidemijom: umetnička dela čame po ateljeima, pozorišta su uglavnom zatvorena, kreativne industrije se dovijaju skupovima u prirodi a knjige se nude maltene besplatno online. Kupi tri, dobiješ četvrtu, 70% popusta; soldes u svako doba godine, a nekadašnjih 100 E vrednosti robe (cipela, garderobe online) je novih 30 E.
Osim u poreskoj upravi!
„Zeleno“ kao odgovor na pomahnitalu planetu (gde se medama na Aljasci topi, usled povišene temperature, teritorija pod nogama a oni iznervirani unapređuju svoj apetit sa ribica na sirote foke pa sad i na ljude), – čini se utopističkim ali jedino mogućim. Sting nam se u jednom trenutku bogataške dosade, posmatrajući upornu kišu kroz prozor Škotskog dvorca dosetio problema kiselih kiša (kiša – kišaJ) u Latinskoj Americi; Bred Pit i Džordž Kluni, koje su njihove preduzmiljive žene preduhitrile u nobl akcijama potrebnim za dobar imidž, bacili su se, pa gde će, na ekologiju.
Važne su sve te javne ličnosti kao EKO uzori ili uzbunjivači ali opet, trebalo je mnogo vremena, čak decenija da ozbiljne promene sagleda i širi krug nacije. Tek kada ih je neposredno udarilo posred čela. Tek kada smo ispred svog praga svojim očima videli bujice i poplave, ledeno proleće kada sneg uništava prelepe cvetove kao sada; nepodnosivo vruća leta kada ljudi kolabiraju a ženama štikle upadaju u asfalt ili nažalost izloženi iznenadnim zemljotresima i živeći u kontejnerima. Tek kada je PM Džonson i sam zaradio Koronu i uvideo na svojoj koži kako bolest izgleda, Ujedinjeno Kraljevstvo je pokrenulo masovno vakcinisanje.
„Daddy is rich and your Mum is good loking“
Sinergija sa početka priče, zajednički, timski rad zelenog kao odgovora za post-pandemijsko društvo i kulture jeste novi, rekla bih lično, pomalo isforsirani duo. Znate ono kada par nikako ne ide zajedno ali kažu: „Pazi, on ima novac, a ona lepotu!“ Ne shvatajući da će se navedene karakteristike verovatno promeniti već za par godina. Njemu sreća sa biznisom neće trajati večno, a ona će, kako biološki stari, da baca akcenat na ambiciju (makar i u dizajnu enterijera) koja se ženama, inače, ne prašta.
Ni Kultura u toj nametnutoj sinergiji više nije „bogato obojena“ niti Zeleno „dobro izgleda“!
Mišljenja sam da kultura neće biti jednake vrednosti i forme kao nekada, a da zelena opcija sama po sebi neće moći da spasi svet. Može da ga unapredi. Zato navedeno spasonosno rešenje u vidu sinergije ostaje u domenu kondicionala, ali zakoni u kojima se dozvoljava ili brani neprikladno ponašanje su, kao i u staro doba, neprevaziđeni. Zakoni koji nisu fluidni, koji su decidirani, u ciframa.
Sa brojevima PRE i POSLE koji označavaju uspeh svake arhitektonske i urbanističke prakse. I sa praćenjem transformacije, ali da ostanemo u pozitivu: ne primarno nabrajanjem bolesnih i umrlih, nego makar provizornim presekom –koliko je posle novih zasada zelenila ili kreiranih zelenih transverzala i boljih eko uslova u gradovima zdravijih i mentalno stabilnijih stanovnika. Sa statistikom koja obećava. Kako momentalno još ne koristimo ni reč na F (nije vulgarna, mislim na Filtere) na dimnjacima starih i novih fabrika, odgovaraju nam /opet F/ Fluidni zakoni o ekologiiji, i pravdamo se sami sebi da je u našoj metropoli, kada bolje razmislimo, oduvek bilo maglovito!
Eva Vaništa Lazarević
arh. Eva Vaništa Lazarević, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Predsednica ŽAD (Ženskog arhitektonskog društva), Kolumnista „Politike“, „Koloseuma“, „Arhitekte“ urednik naučnih časopisa, nagrađena za dve stručne knjige iz urbane obnove. Arhitekta u praksi – Atelierevl
[1] Inferno = pakao
