“Gradovi žude za rešavanjem gužvi u centru grada“, rekla je strateška programerka LimeBike-a, Maggie Gendron. “To može biti bicikl za jednog, skuter za drugog, ali pokušavamo da stvorimo mogućnosti da stanovnici putuju i ponovo se povežu sa svojim centrom grada.“
Pre dve decenije, švajcarski izumitelj postavio je temelje velikoj inovaciji mobilnosti u 2018. godini.
Kao i toliko izuma do sada, skuter je bio dete nužnosti. Tačnije, potreba da se postigne kretanje, a da se ne izgleda kao idiot. Jedne večeri, davne 1990. godine, Vim Ouboter, holandsko-švajcarski bankar i hobi-inovator, želeo je da stigne od svoje kuće do mesta okupljanja, a potom do bara, ali zaustavljanja su mu se činila predaleko za hodanje a preblizu za vožnju autom. Čak i uzimanje bicikla iz garaže činilo se kao prevelik posao.
Ouboter je poželeo prevoz koji će mu omogućiti da brzo prevali tu mikro-daljinu. Ono što je hteo to je i stvorio postavivši temelje inovaciji mobilnosti koja je svoj boom doživela 2018. godine.
Za izlet između dva piva, potreban mu je “dodatak za odrasle” – nešto dovoljno izdržljivo za rukovanje velikih “jahača”, ali isto tako malo i neupadljivo. „Problem je u tome što ste krupan momak i ako vozite mali skuter, ljudi će vas čudno gledati“, komentariosao je Ouboter svoj istraživački rad. „Dakle, morate ga učiniti dovoljno velikim ali sklopivim, kako biste ga kasnije uneli u bar.“
Iako mu prijatelji nisu mnogo verovali, Ouboter je istrajao osmislivši prototip sa slabom kočnicom, sitnim poliuretanskim točkovima, napravljenim od poliranog aluminijuma i opremljenim penastom ručicom – glatka mašina koja je, kako kaže, imala “više seksualne privlačnosti“ od nezgrapnih dečijih igračaka pre toga.
Ova sećanja su detaljno opisana u radu sa Univerziteta u St. Gallenu iz 2003. “Sistemi mikro mobilnosti: ostvarenje jednog sna“, koji je zabeležio Oubuterovu pionirsku ulogu u istoriji skutera. Godine 1996. osnovao je kompaniju Micro Mobiliti Sistems Ltd. ili ukratko, mikro ™ da napravi svoje zippi kreacije, koje je nazvao „mikro-skuteri“ – ili samo „micros“. Tada je, kaže, sklopio partnerstvo sa kineskom kompanijom za proizvodnju bicikala, JD Corp, koja ih proizvodi od 1999. godine kada započinje masovnija prodaja u Japanu.
U ovom trenutnku geneza skutera postaje pomalo maglovita. Ouboter kaže da je JD Corp prodao licenciranu verziju njegovog dizajna pod imenom Razor, koji je osnovan 2000. Razor USA je odbio da posebno komentariše pitanje porekla ideje. U svakom slučaju, copy-paste brendovi su se ubrzo pridružili i svet je postao gladan skutera. Do 2001. godine, njih 7 miliona je zveckalo američkim predgrađima.
Ouboter nikada nije smatrao da je njegovo stvaranje i ostvarenje igračka.
„Prvobitna ideja nije bila pravljenje skutera za decu“, kaže on. „Ideja je bila da se iz temelja promeni funkcionisanje gradskog prevoza.“
Da li ste znali da se originalna “ludost” skutera dogodila 1910-ih. Avijatičarka Amelia Earhart bila je velika obožavateljka tadašnjih dvotočkaša, dugo nakon što se ukinuo početni „Autoped“.
Ouboter je prvo nameravao da prodaje skutere odraslima, kao rešenje za gradski prevoz za par kilometara udaljenosti. Godine 1998. kaže, bio je u pregovorima sa Mercedes-Benzom, radeći na sporazumu za opremanje pametnih automobila skuterima, uz napomenu da će ih putnici saobraćati na kraćim relacijama i sa udaljenih parkinga do mesta odredišta.
A kada je 1999. godine njegov Mikro preplavio Japan, mnogi prvi korisnici bili su putnici gradske podzemne železnice.
Prilagođeni proporcijama odraslih, većim točkovima i motorima na baterije, elektrifikovano potomstvo njegovog pronalasku orobio je iste godine američke gradove, pri čemu je gotovo desetak najamnih kompanija za iznajmljivanje e-skutera izašla iz etra.
Revolucija mikro-mobilnosti koju je Ouboter pokušao da inspiriše započela je 90-ih, a kasnila je samo dve decenije. „To je zapravo dokaz da sam bio u pravu, ali niko me nije slušao“, kaže Ouboter, smejući se. „Prokletstvo, zašto mi je trebalo toliko vremena?“
U decembru 2001. godine postavljene su prognoze predstojećih “poremećaja” urbane mobilnosti.
Danas ljudi iz kompanije Razor kažu da je prodaja odraslima bila deo plana. „Skuteri su oduvek bili povezani sa aktivnom mobilnošću za sve uzraste“, izjavio je Danni Simon iz firme Razor. “Od početka su ih odrasli koristili za poslednjih par kilometara do željene destinacije”.
Pretvaranje skutera u alat za putovanje za mase odraslih zahtevalo je nekoliko tehnoloških promena.
Prva je bila elektrifikacija. Razor baterijski paketi na svojim prvim skuterima 2003. godine. Micro-Mobiliti se nije elektrifikovao do 2013. godine, zbog strožih propisa Švajcarske.
„Prema zakonima nekih država, e-skuteri kvalifikovani su kao „mopedi“, što znači da vozači moraju da imaju 16 godina da bi ih vozili, da nose kacigu i voze ulicom, a ne trotoarom.
Motori su skutere učinili korisnijim, ali i skupljim. Godine 2018. padaju cene baterije, raste sveprisutnost pametnih telefona i sve je veća potražnja u centru grada.
Za vožnju od 1 evra odrasla osoba može danas da isproba skuter. A čim su to učinili, brzo su otkrili urbane vrline ovog režima kretanja. Rentirani e-skuter može učiniti ono što njegovi vršnjaci ne mogu. Lako se dograbi i na njega naskoči, čak i u poslovnom odelu ili suknji.
Skuter uopšte nije igračka. Ali, ta lakoća korišćenja daje osećaj igre. Iako ona vrsta igre u kojoj vibrira tako snažno, osećaj da biste mogli jezik da pregrizete kada se spuštate nizbrdo.
Sam izraz „mikro-mobilnost“, koji je u poslednje vreme ušao u leksikon gradskog prevoza, predstavlja prekretnicu, dok su koreni kasnih devedesetih godina zaboravljeni.
I jedan po jedan, pojedinci počinju da preispituju šta bi ove mašine mogle da urade – ako gradovi mogu da shvate kako da ih iskoriste i regulišu, i uzdrmaju se u svom zavidnom kapacitetu za anarhičnu zabavu.
Prelazak iz poslovnih u stambene četvrti
Tehnički vam je potrebno da imate 18 godina da biste unajmili e-skuter. Ali poput kupovine cigareta, i ova se barijera može prevazići. Agencija za iznajmljivanje, Bird, traži vam da skenirate vozačku dozvolu; u mnogim gradovima, firma Lime samo traži digitalnu potvrdu starosti. Većina modela skutera zahteva kreditnu karticu i najmanje jedan evro da bi se otključala – izvodljivo za neke tinejdžere. Dok masovno usvajanje traje i skuteri prelaze iz poslovnih četvrti u stambene četvrti, deca pronalaze načine da ih sve više koriste.
Bez “soka”, točkovi skutera se slobodno okreću. Deca ih neumorno vrte oko bloka. Ovi “mrtvi” skuteri su visokotehnološki gedžeti koji su ponovo postali niskotehnološki – savršena igračka za tinejdžere.
Ouboter ima mnogo ideja oko prilagođavanja gradova pravilnoj integraciji skutera.
Imao je puno vremena da razmišlja o tome. ”Napravite manje parking mesta za velike automobile i stvorite više parkinga posebno za mala vozila. Smanjite trake automobila i zamenite ih označenim trakama za sporo kretanje, ekološki prihvatljive mogućnosti prevoza. Prestanite da se vozite u velikim kolima ako ste sami”
Ouboterova kompanija Micro i dalje je veoma važan igrač u ovoj transportnoj revoluciji. Švajcarska firma prodaje veliku liniju skutera sa dva i tri točka namenjena i deci i odraslima.
