U saradnji sa Residency Unlimited (Njujork) i uz podršku Trust for Mutual Understanding (Njujork), Nagrada „Dimitrije Bašičević Mangelos“ se organizuje i dodeljuje godišnje, u vidu studijskog rezidencijalnog boravka u Njujorku, u trajanju od 8 nedelja. Nagrada, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, ove godine je dodeljena devetnaesti put.
Nagrada „Dimitrije Bašičević Mangelos“ za 2020. godinu dodeljena je mladom umetniku Žarku Aleksiću, koji živi i radi na relaciji Beč – Beograd, a bavi se ispitivanjem svesti, mentalnih procesa i veštačke inteligencije u relaciji sa socio-političkim pitanjima kognitivnog kapitalizma.
Koristeći svest kao umetnički medij, Aleksić u svojim istraživanjima i mutimedijalnoj praksi filtrira političke krize današnjice, sveprisutnost tehnologije nadzora i kolektivno iskustvo upotrebe mas-medija, podvrgavajući se umetničkim i naučnim eksperimentima.
Aleksićeva praksa, zasnovana na umetničkom istraživanju koje počiva na preseku konceptualne umetnosti i naučne discipline, pokazuje doslednost u teorijskom i umetničkom pristupu, naveo je 8. jula međunarodni žiri, koji je proglasio dobitnika u Galeriji Remont, nakon drugog kruga žiriranja i neformalnog otvaranja izložbe finalista, među kojima su bile i mlade umetnice Sandra Lakićević i Slavica Obradović.
Konstatujući da se čini da uspon današnjeg ekonomskog režima kognitivnog kapitalizma stavlja umetnički rad u tešku poziciju, uslovljavajući umetnike da se ili pridruže ili povuku, žiri je naveo u obrazloženju da je Aleksićeva instalacija „Režim snova„, kojom se predstavio na izložbi finalista u Remontu, pokušava da „adresira uznemirenost izazvanu učešćem u socijalnoj i ekonomskoj infrastrukturi koja se raspada“.
„On se pridružuje – i čineći to, otvara pukotinu psiholoških efekata tog učešća na pojedince, kolektivno telo i umetnički rad“, naveo je žiri.
Žiri je radio u sastavu: Katarina Kostandinović (istoričarka umetnosti i kustoskinja, Kulturni centar Beograd), Teodora Jeremić (istoričarka umetnosti i kustoskinja, Hestia – Art Residency and Exhibitions Bureau, Beograd), Dejan Vasić (likovni kritičar, samostalni kustos i urednik likovnog programa u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Beograd), Natalija Vujošević (umetnica, kustoskinja i edukatorka, Institut za savremenu umetnost, Podgorica), Katarina Petrović (umetnica i dobitnica nagrade “Mangelos” za 2019. godinu) i Rachel Valinsky (kustoskinja, kritičarka i umetnička direktorka Wendy’s Subway – Njujork).
Aleksićeva prostorna instalacija „Režim snova“ je igra reči koja dvostruko upućuje. Odnosi se na REM fazu sna (rapid eye movement, faza sna u kojoj sanjamo), kao i na REM – Regulatorno telo za elektronske medije u Srbiji.
Instalacija „Režim snova“ sastoji se iz tri rada: Sanjari, Flaše za hleb i Režim snova REM, a bavi se snovima u prenesenom i doslovnom smislu. Centralni deo rada, koji je razvijan za samostalnu izožbu, najdirektnije se bavi pitanjem kontrole u kognitivnom kapitalizmu, kao i uslovljenošću mišljenja i snova, odnosno time kako dnevni spoljašnji stimulusi utiču na našu subjektivnost i snove, kako u bukvalnom, tako i u prenesenom značenju.
Sanjari je fotoinstalacija od 168 fotografija dokumentarnog tipa, gde je Aleksić svakodnevno, posle ustajanja, fotografisao krevet u kojem je spavao, tokom poslednjih 6 meseci života provedenog u Srbiji.
„Beležio sam izgled posteljine, koja je ostala kao otisak mog nesvesnog kretanja tokom sna. Režim snova REM, prateći liniju zainteresovanosti koju tretiram u svom doktorskom umetničkom radu Svest kao umetnički medij, povezan je ne samo tematski već i u metodološkom smislu (mi smo tokom sna svesni na nekom nivou (awareness) iako ne i racionalni).
Naime, ja sam i subjekat i objekat eksperimentisanja, što je izrazito problematično za naučni metod jer se insistira na subjektivnosti, što smatram da u budućnosti može igrati ključnu ulogu u umetnosti, jer smo već sada svedoci da AI može rekreirati na vizualno-auditivno-taktilno-pojavnom planu gotovo nerazlučive „umetničke radove“. Takođe, prožimajuća veza se ogleda u povezanosti psiholoških i ekonomskih stanja, sa sinapsama kao glavnom valutom u kognitivnom kapitalizmu”, naveo je Aleksić.
Aleksić je studirao filozofiju na Univerzitetu u Beogradu, a zatim Akademiju likovnih umetnosti u Beču (klasa profesora Martina Gutmana), gde je radio kao student asistent. Tokom zimskog semestra 2018/19, uređivao je i vodio predmet Umetnost i kognitivne nauke. Trenutno radi na Univerzitetu za primenjenu umetnost u Beču, na Departmanu za umetnička istraživanja.
Aleksić je izalagao na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.
Dobitnika nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos”, koja je dodeljena 19. put, očekuje dvomesečni studijski rezidencijalni boravak u Residency Unlimited u Njujorku u periodu oktobar-novembar ove godine, kao i samostalna izložba 2021. godine.
Zbog novonastale situacije ove godine dodela nagrade je prošla bez zvaničnog otvaranja izložbe finalista koju posetioci mogu da vide u Galeriji Remont od 9. jula do 8. avgusta.
Dodelu nagrade “Mangelos” organizuju Fond „Ilija & Mangelos“ iz Novog Sada i Remont – nezavisna umetnička asocijacija iz Beograda, u saradnji sa Residency Unlimited i uz podršku Trust for Mutual Understanding u Njujorku.
Nagrada je nazvana imenom značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije Dimitrija Bašičevića Mangelosa, a deo je međunarodne mreže Young Visual Artists Awards u koju su, uz Srbiju, uključene i Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Slovenija i Slovačka. Residency Unlimited je organizator programa YVAA i domaćin rezidencijalnih boravaka u Njujorku od 2015. godine.
Nagrada „Dimitrije Bašičević Mangelos“ podržana je od Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
Izvor: SEEcult
