Svi smo se ovih dana suočili sa žutom trakom oko ljuljaški i klackalica. Studentski park je bio neko vreme zaključan. U jednom trenutku, ulica je bila jedino mesto za boravak na otvorenom.
Prema nedavnom istraživanju Nacionalnog udruženja za rekreaciju i parkove, 91% igrališta u svetu je zatvoreno. Ove mere, iako su neophodna za javno zdravlje, skrenula su pažnju javnosti o značaju otvorenih prostora za boravak ne samo dece već i odraslih, različitih starosnih kategorija.
Deca, naravno, pronalaze inovativne načine igre. Ona su prilagodljivija od odraslih i kada je igra u pitanju, nema mnogo komplikovanja. Crtanje kredom, školice, lastiš, klikeri, trotinet, bicikl. Vratili smo se dobro poznatim igrama iz našeg detinjstva, makar kada je najmlađi uzrast u pitanju.
Kako će, onda, pandemija uticati na to kako koristimo, dizajniramo i razmišljamo o prostorima za igru, a posebno o njihovom napretku?
Dizajneri dečijih igrališta trebalo bi ozbiljno da shvate trenutne akcije dece, kaže Jennifer DeMelo, direktorika programa i operacija u Kaboom-u, neprofitnoj organizaciji koja pomaže u izgradnji dečijih igrališta, posebno u manjim zajednicama. „Moramo posmatrati decu da nam pokažu i da nas podsete kako da se igramo“, kaže DeMelo.
“Deca mogu da se igraju bilo gde, shvatili smo tokom pandemije” naglašava DeMelo.
Deca su nam pokazala put za novom metodologijom dizajna pod radnim nazivom „igraj se svuda“, koji podstiče integrisanje prostora za igru u svakodnevno okruženje, prodavnice i banke ili kancelarije. Ono što nam je jedan coronavirus pokazao, deca mogu da se igraju bilo gde.
Ovakve pojave uvek pojačavaju raslojavanje i nejednakost. Sada su u prednosti oni koji žive u prigradskim naseljima, u kućama s baštom, dok stanovnici u centru mogu, u najboljem slučaju, da koriste terasu.
Prerano je za pretpostavke kako će se tačno razvijati igrališta. Možda ćemo videti više dezinfekcionih punktova i specijalizovanih javnih toaleta kao i bolje opremljen sistem za video nadzor.
Svakako je posebno pitanje materijalizacije svih površina i sprava za igru i njihovo održavanje. Da li će se koristi više prirodni materijali, na primer drvo, ili će tendencija biti materijali nove tehnologije. Neka prekookeanska istraživanja pominju srebrni premaz kao dodatnu zaštitu od zadržavanja virusa na površinama dostupnim deci.
„Deca su nam u fokusu više nego ikad“ naglašava Jennifer DeMelo.
