Četvoro mladih naučnika, Nikola Stanojević iz Knjaževca, Danilo Živković, Marko Cvetković i Aleksandra Đorđević iz Kruševca osnovali su tim „Soma“ i uspeli da od pravljenja pečurki za farmaceutske svrhe stignu do potpuno novog izuma, biorazgradivog stiropora – biosporin-a, što im je donelo prvu nagradu na konkursu Vlade Srbije za najbolju tehnološku inovaciju 2020. godine.
Stiropor stvara velike probleme prirodi. Proizvodi se od malih granula polistirena, u čijoj je osnovi nafta. Osim za izolaciju prostora, stiropor se koristi za izolaciju različitih uređaja i omogućava zaštitu prilikom transporta. Kada uređaj stigne od tačke A do tačke B, stiropor se odbacuje. Transport traje nekoliko sati ili dana, dok stiropor, kako to obično biva, trajno ostaje zaglavljen na nekoj deponiji, zemljištu ili reci. Na taj način u obliku mikroplastike, kroz vodu i useve dospeva u biljke, životinje i ljude. Ne može da se reciklira, a ako se spali zagađuje vazduh i povećava efekat staklene bašte.
Tim naučnika je sasvim slučajno došao do ovog neverovatnog izuma. Naime, prvobitna istraživanja bila su fokusirana na svojstva gljive Ganoderma lucidum u cilju pravljenja dodatka ishrani.
Biosporin se pravi od poljoprivrednog otpada koji ima visok sadržaj lignina i celuloze, kao što su slama, seno, piljevina, kokosov treset, ostaci od kukuruza… To je supstrat za gajenje pomenute gljive, uz pomoć koje nastaje biosporin i to organskim putem. Posle upotrebe može se baciti na zemlju i u dodiru sa bakterijama i vlagom, trune u roku od četiri do šest meseci. Raspada se na organske soli i može služiti kao mineralno đubrivo i njive se mogu tretirati na ovaj način.
Cena biosporina je trenutno jednaka ceni kvalitetnog stiropora. Međutim, mašine za pravljenje biosporina još uvek ne postoje i to je sledeći cilj koji je sebi odredio tim „Soma“, a dodatnu motivaciju za rad pružaju kompanije koje su već zainteresovane da kupe ovaj proizvod i izbace stiropor iz upotrebe.
