Scensko osvetljenje, bilo da se radi o pozorištu ili velikim manifestacijama je mnogo više od obezbeđivanja svetla, to je posebna tehnika koja prati scenario i treba da izazove posebnu emociju kod publike.

Svetlost se koristi da prikaže vreme, lokaciju, atmosferu i raspoloženje.

Prilikom kreiranja scenske rasvete, dizajneri treba da uzmu u obzir vreme i lokaciju dešavanja. Kako u smislu perioda produkcije i žanra, tako i stvarne lokacije izvođenja. Osvetljenje treba da tačno odražava idejni, društveni i kulturni kontekst produkcije.

Osvetljenje značajno utiče na raspoloženje, atmosferu i osećanja koja će publika doživeti. Različite vrste osvetljenja stvaraju različita raspoloženja i atmosfere, a boja svetla je alatka da bi se to postiglo.

Na primer, plavo svetlo se često koristi za razvoj hladnog ili noćnog efekta pozornice. Osvetljenost, ili nivoi osvetljenja, su još jedan način stvaranja raspoloženja i atmosfere.

Dizajniranje scenske rasvete

Kada se dizajnira osvetljenje za scenu, razmišlja se koja je svrha svetla. Zapitajte se zašto je scenarista izabrao određeno vreme ili mesto za scenu; šta su pokušavali da prenesu?

Odgovori na ova pitanja utiču na dizajn osvetljenja.

Razmišlja se o osvetljenju i kako ono izgleda u različitim okruženjima, u različito vreme i u različitim vremenskim uslovima.

Kako se fluorescentno svetlo može uporediti sa svetlošću sveća? Koje su razlike između svetlosti i izlaska i zalaska sunca? Koje promene se dešavaju kada jarko sunčevo svetlo iznenada blokiraju oblaci?

Sve što izađe na scenu postoji sa razlogom.

Kakav je stil scenske rasvete? U scenskim produkcijama se koristi niz stilova, a dizajn osvetljenja koji se kreira, mora da se uklopi u taj stil.

Odluke dizajnera osvetljenja

Dizajner osvetljenja, donosi odluke o tome koje delove bine će pokazati publici. Razmatra odluke koje su donete i njihov uticaj na publiku. Takođe, on kreira način na koji će pristupiti publici koristeći svoje veštine.

Korišćenje boja

Boja osvetljenja se može promeniti filterima, postavljenim preko izvora svetlosti. Korišćenje različitih boja može promeniti raspoloženje i dati različite efekte. Na primer, vatra ili pakao mogu biti prikazani crvenim i narandžastim osvetljenjem da bi se prikazao plamen. Različite boje imaju različita značenja za publiku. Plava je povezana sa hladnoćom, kao u plavičastom izgledu leda. Žuta, s druge strane, pruža topliju atmosferu, poput toplog sjaja sunca. To nije samo boja svetlosti, već boja površine na koju se ta svetlost projektuje. Kada se kombinuju tri osnovne boje svetlosti (crvena, plava i zelena), ima aditivni efekat i proizvodi belo svetlo.

Intenzitet svetla

Nivoi intenziteta su generalno ocenjeni od 1 do 100, a ova varijacija omogućava dizajneru osvetljenja da ravnomerno balansira svetlost po celoj sceni ili da naglašava određene delove.

Fokus

Fokus svetlosti se odnosi na njegov snop. Pomoću scenskog osvetljenja možete da promenite veličinu i definiciju i fokus zraka, dajući mu oštre ili meke ivice. Meke ivice su pogodne za mešanje različitih izvora svetlosti, dok snop oštrih ivica može da osvetli određeni karakter.

Senka

Pored kontrole onoga što publika može da vidi, kroz upotrebu senki, dizajner osvetljenja  kreira i skrivene prostore. Korišćenje senki može stvoriti upečatljivu atmosferu i raspoloženje ili ostaviti utisak o ličnosti lika. Neko ko izlazi iz oblasti tame može se smatrati nepoverljivim.

„Pročitajte“ pozornicu

U svakoj produkciji se nastoji da publika pročita scenu, da vidi šta je značajno i bitno za radnju. Slično tome, dizajneri svetla treba da razumeju scenu i odluče šta je važno i vitalno za publiku da vidi. Čitanje pozornice na ovaj način informisaće odluke o najefikasnijem dizajnu osvetljenja.

Posmatranje publike