Dušan Vukčevič, gost i predavač treće CGA konferencije u Beogradu, umetnik je 3D grafike u CG industriji sa preko 20 godina radnog iskustva, specijalizovan za arhitektonsku vizualizaciju.
Naš sagovornik je imao neobičan profesionalni put. Nakon završenog ekonomskog fakulteta i zaposlenja u struci, shvata da to nije za njega. Kako je oduvek voleo kompjutere i kreativno pristupao rešavanju problema, počinje da se interesuje za modelovanje i animaciju. Danas je jedan od vrhunskih stručnjaka u toj oblasti.
Ovo je njegova priča, iz prve ruke.
Kako ste se, od svih mogućnoti, opredelili baš za arhitektonsku vizualizaciju?
Postao sam opsednut 3D-om. U tom trenutku jedina mi je želja bila da usavršavam animaciju tako da sam dao otkaz, radio u jednom studiju za dizajn na komercijalnim projektima, a potom otvorio sopstveni studio Vudu čime sam zvanično prešao u freelence gde sam i danas, 6 godina kasnije.
Istražujući 3D univerzum, došao sam do jedne spoznaje kojom sam dugo bio fasciniran. To je fotorealizam.
Bez obzira na kojoj vrsti projekata sam radio, želeo sam da krajnji rezultat bude fotorealističan. Najveći broj rendera tog tipa dostupnih na internetu bili su iz svere arhitektonskog dizajna, na čemu sam počeo da eksperimentišem. To je bila ljubav na prvi pogled. Arhitektonska vizualizacija, dizajn enterijera i arhitektura generalno, postali su moj fokus.
Koji su najveći izazovi za postizanje realistične slike?
To je upravo ono o čemu želim da govorim.
Da budem jasan, ja još uvek učim, i u nekim slučajevima je lako dok u drugim nije, odnosno, bude veoma teško. Uvek je to pitanje završnice. Onih poslednjih 7% koji sliku čine dobrom i realističnom. Za taj deo je, po pravilu, potrebno vremena koliko i za sve prethodno. Dakle, treba vam strpljenje i iskustvo. Ja to još nazivam, trening oka.
Svaki dan posmatram fotografije. Ne rendere, već fotografije u časopisima i online. Studiram ih pažljivo, svaki detalj, gledam svetlo i materijale i kompoziciju. Takođe, proučavam i svoje okruženje kroz oko kamere. Fotografišem i sam i tako se vežbam u praksi. Radeći to godinama i svakodnevno, mnogo sam naučio. Ali i dalje, uvek ima nešto novo da se otkrije i implementira u 3D.
U čemu se realističnost najviše ogleda na renderu? Najbitnija je kompozicija ili detalj ili nešto treće?
Kada render priča priču i budi emociju, sigurno ste na dobrom putu. Umešnost je prava reč, i ona se stiče marljivim radom. Stalno usavršavanje u radu sa bojom, svetlom i kompozicijom. Harmonija i balans. Da se stvori određeni osećaj ili raspoloženje.
Na primer, osećaj da u prikazanom enterijeru stvarno neko živi. I sada dolazimo do teme detalja, koja je možda i najbitnija. Detalj “prodaje“ realističnost. Otisci prstiju na čaši, izlizana kvaka, ogrebotine na dasci, sve su to naizgled sitnice koje se ne vide na prvi pogled, ali se osećaju, podsvesno i iskustveno.
Pored finesa na materijalima, potrebno je, prethodno, osnovni model učiniti dovoljno detaljnim. Zapamtite, u realnosti ništa nije perfektno pravo i savršeno geometrično.
Šta biste poručili mladim arhitektama koji su zainteresovani za vizualizaciju i fotorealizam?
Istrajnost i upornost, pre svega, jer je proces učenja konstantan i nikad se ne završava. Onog momenta kad se pomirite s tim i počnete da uživate u procesu, pred vama se otvaraju vrata kroz koja prolaze oni malobrojni, najuspešniji.
Trenirajte svoje oko, svakodnevno. Posmatrajte svet oko sebe i kroz objektiv fotoaparata, najbolje da je DSLR. Studirajte fotografiju svaki dan bar 10 minuta. Razmišljajte kako se slika transformiše iz realnog sveta u render. To je najbolji način da pomerate lične granice i unapređujete svoj rad.
Radite mini projekte, za svoju dušu, za lični pomak. Uvek ostavite vremena za istraživanje mimo komercijalnih poslova jer vam to daje potpunu kreativnu slobodu. U tome leži napredak. Bildujte mesta koja vam slabije idu, ali i produbljujte nišu u kojoj ste izuzetni i iznad konkurencije.
Učite od drugih, budite otvoreni da primate i delite znanje, povezujte se.
Odvojte dovoljno vremena da isprobate više programa, jer je ponuda danas velika, a onda odaberite ono što vama lično najviše odgovara. Dobar softver je kao dobar alat, neodvojiv element profesionalnog paketa.
Za kraj, kako biste okarakterisali ovogodišnju CGA konferenciju?
Ove godine će i za mene biti puno iznenađenja. Predavanja, masterklasovi i radionice su isprepletani, teško će biti napraviti pravi izbor u dva dana. Inspirativna mi je već sama činjenica da se glavni deo programa odvija u Jugoslovenskoj kinoteci.
