Prva memorijalna soba Milunke Savić biće svečano otvorena 9. oktobra 2020. godine u Jošaničkoj banji, a u njoj će se ubuduće nalaziti stalna interaktivna izložbena postavka.
Na tom mestu je 1995. godine podignut Spomen-kompleks Milunke Savić, ali je nedugo posle izgradnje memorijala objekat zaboravljen i krenulo je njegovo propadanje. Dvadeset godina kasnije, ovaj prostor je postao ruina do te mere da se nije moglo ni govoriti o useljavanju izložbe. Kompleks je sada obnovljen.
„Ponosan sam na sve koji su doprineli da se Spomen-kompleks obnovi i da interaktivna stalna postavka zaživi na mestu odakle je heroina Milunka Savić krenula prvo u Balkanske, a potom i u Veliki rat. Najveći izazov je bio kako da u ovom realativno malom prostoru uklopimo umetničko dokumentarnu celinu, a da ona bude dostojna liku i delu velike Milunke“, kaže autor sadašnje stalne postavke, dr Dušan Jovović.
Izložbena postavka je sastavljena iz tri segmenta.
Centralno mesto zauzima interaktivni mozaik koji čine brojne Milunkine fotografije koje iza sebe kriju autentične filmove iz Velikog rata. Filmove putem tablet računara pokreće specijalno kreirana aplikacija.
Drugi segment su dva improvizovana vojna rova – srpski i austrougarski, kojima se teži da posetiocu budu dočarani uslovi u kojima je Milunka ratovala. Posetioci će ovde moći da vide vojnike, vojne uniforme, zastave, oružje…
Treći deo postavke predstavlja izložba predmeta iz perioda Prvog svetskog rata, fotografije, dokumenta i naslovnice francuskog dnevnog lista Le Petit Journal.
Milunka je u Prvom svetskom ratu, prerušena u muškarca, ratovala pod imenom Milun. Tek po ranjavanju u bolnici lekari su saznali da je žena.
Kao vojnik Gvozdenog puka učestvovala je u Kolubarskoj bici, prešla sa vojskom Albaniju peške, borila se na Solunskom frontu gde je sama zarobila 23 bugarska vojnika. Dvostruka je dobitnica Legije časti, Ordena Karađorđeve zvezde i jedina žena nosilac francuskog ordena Ratni krst sa zlatnom palmom, a ranjavana je devet puta!
Zbog neizmerne hrabrosti Francuzi su je prozvali „srpska Jovanka Orleanka“. Jedno od najvećih odlikovanja zakačio joj je lično glavnokomandujući francuski oficir na solunskom frontu.
Posle Drugog svetskog rata, Milunka Savić radila je i kao čistačica u beogradskim kafanama i banci. Humanost je pokazala i tako što je iškolovala pored svoje troje dece, još oko 30 dece.
Nema zvanične potvrde, ali pretpostavlja se da je deo inspiracije za lik čuvene Mulan zasnovan na našoj heroini Milunki Savić. Čak neki strani mediji tekstove o Milunki Savić naslovljavaju sa „Život prave Mulan“.
Na izložbi ćete videti i brojne druge detalje, fotografije i predmete iz Milunkinog života. Kako bi priča bila što celovitija, pobrinuli su se rukovodilac projekta Dejan Koturanović – direktor Centra za kulturu Gradac iz Raške, autor postavke dr Dušan Jovović – multimedijalni umetnik iz Beograda, i koautorka Danijela Matović – istoričarka umetnosti, organizator muzejskih aktivnosti u Centru za kulturu Gradac.
Kompletna rekonstrukcija Spomen-kompleksa i stalna interaktivna izložba su urađene sredstvima Ministarstva kulture i informisanja i donacijama Opštine Raška.
