Priča iz komšiluka

Sledeći komad je iz knjige, Happy City: „Transformacija našeg života kroz urbani dizajn“ , autora novinara Charles Montgomeri-ja. On ispituje kako gradovi ne oblikuju samo naše fizičke živote, već i naše mentalno i emocionalno blagostanje.

U ovom odlomku, Montgomeri pronalazi istinu u staroj izjavi, „dobra dvorišta čine dobre komšije“ , posmatrajući slučaj Roba McDovell-a, diplomate koji je kupio luksuzan stan na 29. spratu, kule 501 u okrugu Laletown u Vankuveru. Dešavanja  koja su nenadano nametnuta u organizaciji  kompleksa zgrade promenile su sve u njegovom životu – i trebale bi da budu dobar vodič za projektovanje naših gradova.

Ovo je jedna priča iz knjige  Happy City, Charles Mongomeri-ja:

„Pozvao sam sve svoje prijatelje da vide pogled“, rekao mi je kasnije. „Bio sam jako sretan.“ Ali to se promenilo kako su meseci prolazili. Kad god bi McDovell napustio svoj stan, pratio bi hodnik koji je delio sa dvadeset ljudi na spratu, do lifta koji je delio sa skoro tristotine ljudi u kuli. Kada bi se vrata lifta otvorila, on nikada nije mogao biti siguran koga će videti unutra, ali svi ti ljudi i nisu bile njegove prave komšije. Stojeći unutar lifta, u  zoni ličnog prostora i nesposobni da kontrolišu trajanje susreta, McDovell i njegove komšije su pažljivo izbegavali kontakt očima, gledajući umesto toga na LED trake u podu. McDovell se osećao sve više klaustrofobično. Njegov pogled nije bio melem za samoću.

„Penjete se gore liftom, u svoj stan, vrata se zatvaraju, i tu ste, zaglavljeni sami sa svojim predivnim pogledom“ , rekao je.

McDovell-ova kula u Vancouver-u, čiji su glavni aduti upravo bili, pogled na prirodu i osećaj statusa, bila je krajnje nepogodna kao društveni alat. To je postalo jasno kada je njegov život iznenada promenio smer. Grad je naterao investitora na izgradnju niza gradskih kuća duž samog placa kule 501. Gradske kuće su bile pomalo skučene, ali njihov glavni ulaz bio je okrenut prema vrtu i odbojkaškom igralištu. McDovell je primetio da su stanovnici kuća redovno igrali odbojku u vrtu. On i njegove komšije koje su živele u kuli imale su svakako pravo da se pridruže, ali nikada nisu. Izgledalo je kao da su, zbog svoje blizine, stanovnici kuća prisvojili taj prostor.

McDovell-ove nove komšije i nisu bile mnogo simpatičnije i prijateljski nastrojene od njegovih komšija u kuli. Šta ih je spojilo? Na neki način, njihovo ponašanje je bilo sociološki predviđeno decenijama unazad. Ulazna vrata gradskih kuća vodila su do polu-privatnih tremova koji su gledali na vrt. Pružali su redovne mogućnosti za kratak, lak kontakt sa dvorištem. Ovi tremovi su bili među zona, gde ste mogli da se družite ili se pak osamite.

Šta bi se dogodilo ako bi stanovnik kule odlučio da se samo „druži“ u hodniku u kuli? Ne samo da bi mu bilo dosadno i neugodno, nego bi na kraju neko pozvao policiju zbog buke.

U stvari ovo je testiranje zakona socijalne geometrije koji je identifikovao danski urbanista Jan Gehl čiji je fokus istraživanja upravo bio na  „život između zgrada “. Počevši od javnog života i oblasti u kojima se odvija, dobar projekat zgrade postaje sredstvo za postizanje cilja, a ne cilj sam po sebi.

Gehl naglašava da je život između zgrada, dimenzija arhitekture koja zaslužuje pažljiviji tretman. Tu se odvija socijalna interakcija i percepcija, urbana rekreacija i čulno iskustvo gradskog života. Život između zgrada, obuhvata čitav spektar ljudskih aktivnosti u javnom prostoru – neophodan, opcioni i društveni tip ponašanja koje je Gehl pedantno proučavao. Stoga su to vitalne oblasti, a procesi planiranja moraju početi tako što ćete razumeti te prostore unutar objekata.

Posebno proučavajući način na koji se ljudi u Danskoj i Kanadi ponašaju u svojim prednjim dvorištima Gehl je otkrio da stanovnici najviše razgovaraju sa prolaznicima kada su dvorišta dovoljno plitka da omoguće razgovor, ali i dovoljno duboko da omoguće povlačenje.

Savršeno dvorište za druženje? Duboko je tačno 10,6 metara.

„I tako, shvativši sam problematiku svoga okruženja, i umesto da svaki dan u liftu naleti na nekog od tri stotine stranaca, McDovell je prihvatio nove komšije iz dvorišta, počeo da im se uredno javlja, čineći društveni svet vrta podnošljivijim, pomalo nalik na fareej (kućno dvorište uobičajeno u arapskom svetu koje je dovoljno veliko za nekoliko porodica). McDovell se, u jednom trenutku, mogao setiti imena svih koji su mu prošli kroz vrata.

Ova nova prijateljstva nisu bila trivijalna. Devet godina kasnije McDovell čuva decu svojih komšija i čuva rezervne ključeve njihovih domova. Njegove komšije dominiraju upravnim odborom zgrade. Idu na odmor zajedno. Tamo gde višespratnica otuđuje ljude- dvorište ih približava. Smatra da su mu polovina od dvadeset dve komšije iz dvorišta, bliski prijatelji.

„Koliko njih bi rekli da ih voliš?“ Bilo je to nametljivo pitanje. On pocrveni, i broji na na prste. „Ljubav, kao da su moja porodica? Šestoro. I volim svoj dom. Sve nas.“ 

Odlomak iz Happi Citija: „Transformacija našeg života kroz urbani dizajn “, objavljen u novembru 2013. godine od strane Farrara, Strausa i Girouk, LLC.

Happy City, Charles Montgomeri-ja će revolucionirati način na koji razmišljamo o urbanom životu. Nakon decenija neobuzdanog širenja, više ljudi nego ikada se vraća u grad. Gusti urbani život je propisan kao panaceja za ekološke i resursne krize našeg vremena. Ali da li je bolje ili gore za našu sreću?

Nagrađivani novinar Charles Montgomeri pronalazi odgovore na takva pitanja na stecištu između urbanističkog dizajna i nove nauke o sreći, i na uzbudljivom putovanju kroz neke od najdinamičnijih svetskih trendova gradova. Upoznaje gradonačelnika vizionara koji je uveo „seksi“ ruž-crveni autobus kako bi ublažio stresnu teskobu u Bogoti; arhitektu koji je doneo lekcije srednjovekovnih gradova toskanskih brda u današnji Njujork; aktiviskinju koja je pariske gradske puteve pretvorila u plaže; i vojska američkih predgrađa koji su transformisali svoje živote hakiranjem dizajna svojih ulica i naselja.

Prepun bogatih istorijskih detalja i novih spoznaja psihologa i Montgomerijevih urbanih eksperimenata, Happy City je osnovno sredstvo za razumevanje i poboljšanje naših zajednica. Poruka je iznenađujuća, da preuređenjem naših gradova za sreću, možemo se pozabaviti hitnim izazovima našeg doba. Srećni grad, zeleni grad i grad sa niskom emisijom ugljenika su isto mesto, i svi mi možemo pomoći da ga izgradimo.