NE/zaboravljene veštine-crtanje rukom

Nagrada za arhitektonsko crtanje, drugi put se dodeljuje arhitektama i dizajnerima koji neguju crtež u procesu projektovanja. Nagrada je ove godine pripala kineskom arhitekti Li Han-u.

Sa zadivljujućim tehnološkim razvojem poslednjih decenija, crtanje rukom je bilo potpuno potisnuto, na ivici zaborava. Mnogi se pitaju zašto treba naučiti crtati kada postoji toliko programa koji to mogu učiniti za vas. Mišljenja su podeljena.

Međutim, ipak se  veruje da arhitekta koji je razvio veštinu crtanja rukom, može samo da bude na dobitku. Nedostatak tradicionalnih veština crtanja lišava jedno od vrlo korisnih znanja i prednosti.

Kao što je do sada dokazala nauka, ručno pisanje i crtanje nude mnogo bolju vezu sa samim sobom i sa našim resursima kreativnosti. Razmišljanje na papiru mora povećati brzinu i protok ideja. I govoreći sa praktične tačke gledišta, komunikacija na papiru prilikom razmene ideja sa saradnicima i klijentima čini stvari mnogo lakšim.

Zamislite da ručate sa  fantastičnim klijentom. Razgovor o projektu teče. Slažete se. Formiraju se ideje, koje treba što pre zabeležiti. Došlo je vreme kada reči više nisu dovoljne i morate nešto da nacrtate. Imate svoju olovku i nekoliko salveta. Ako nemate,  možete dobiti od kelnera sve što vam treba. Dogovor stavljaš na papir u nekoliko poteza. Ideja je zabeležena.

Znam da bi neki mogli reći da u današnjem poslovnom okruženju uvek možete mail-om poslati predlog klijentu. To je tačno. Ali arhitekta misli na papiru. Prelazi na računar kada treba da se krene sa tačnim dimenzijama, renderima i prezentacijama. Mnogi će tvrditi da je ovo neverovatan scenario. I istina je da se sve manje i manje događa. Nekada je ovo bio uobičajen način komunikacije između arhitekte i klijenta.

Potvrđivanje ovakvog stanja je nagrada za crtanje arhitektonskih objekata i prostora, takmičenje koje su udruženi organizovali berlinski Make City (međunarodni festival za arhitekturu i urbanističke alternative, koji traje preko 17 dana i ima preko 120 događaja); muzej Sir John Soane’s u Londonu gde je trenutno postavka crteža arhitekte Eric Parry-a i Svetski festival arhitekture, koji već drugu godinu zaredom bira 17 talenata – deleći ih u tri kategorije (ručni, digitalni i hibridni crtež) a koji imaju naraciju kao ideju vodilju.

Pobednik ovog izdanja je Li Han, partner u kineskoj firmi „Drawing Architecture Studio“ , sa nizom crteža posvećenih transformaciji Pekinga, Meksiko Sitija i Teherana. Rad koji je osvojio nagradu je zgrada u ulici Samsara br. 42 (The Samsara of Building No.42 on Dirty Street) izuzetno detaljna serija crteža (koji se sastoje od četiri obojena aksonometrijska crteža nastala između 2008.g. i 2017.g.) koji pokazuju formalnu evoluciju šestospratne zgrade u Pekingu okruga San Li Tun.

U 2008. godini, zgrada broj 42, započela je proces transformacije, od ekskluzivnog stambenog objekta do objekta mešovite namene, sa prodavnicama, barovima i drugim uslugama na nižim spratovima. U 2016. godini, komercijalni prostori su se proširili i na gornje etaže objekta. Godine 2017.-te, vlada je započela kompletnu obnovu, demontažu mnogih prodavnica i obnovu fasade donjih spratova. Konačno, osam meseci nakon radikalne intervencije vlade, zgrada je obnovljena sa potpuno novim poretkom i estetikom, i vraćena joj je stambena namena.

Ovo je priča zgrade Samsara br. 42 u San Li Tunu u Pekingu:

„Za sve arhitekte je neophodno da uzmu u obzir život objekata i njihovu evoluciju tokom godina’‘ , objašnjava Narinder Sagoo (stariji partner u Foster + Partners), jedan od sedam sudija takmičenja.

Predstavljanje  arhitektonskog crteža na najznačajnijim arhitektonskim događajima potvrđuje činjenicu se on vraća na velika vrata u svet arhitekture, a arhitekte koji ga koriste u svom procesu projektovanja, sve su više cenjeni kod  klijenata, stručne ali i šire javnosti.

To je veština koju ne smemo zaboraviti, i upravo stalnim upoznavanjem javnosti sa autorima i njihovim delima, crtež bi mogao opet postati jedan od kriterijuma za zvanje dobrog arhitekte.