Austrijski studio Precht dizajnirao je park o obliku lavirinta podeljen visokim živicama koji bi ljudima omogućavali boravak napolju, a istovremeno održavali socijalnu distancu za vreme pandemije koronavirusa. Chris Precht, osnivač Precht Studio, dizajnirao je Parc de la Distance gledajući brojne javne, otvorene prostore širom sveta koji se zatvaraju zbog epidemije koronavirusa.
„Projekat je započeo sa par pitanja o ovoj pandemiji“ rekao je za Dezeen. „Kako bi izgledao park i kako će funkcionisati ako pravila društvenog distanciranja uzme kao smernicu za dizajn. I šta možemo naučiti iz takvog prostora koji bi imao vrednost i posle pandemije.“
Park bi imao brojne rute podeljene ogradama širokim 90 centimetara kako bi održao sigurnu fizičku udaljenost između svojih posetilaca. Uređivanjem staza u obliku „otiska prsta“ stvara se mnogo ruta koje se mogu istovremeno koristiti. Svaka staza bi bile što od šljunka i što od crvenog granita, dužine oko 600 metara. Posetioci bi mogli da šetaju od ivice parka do centra, gde bi bile smeštene fontane, i onda nazad. Kapije na ulazima i izlazima na svaku od ruta, do kojih bi bilo potrebno oko 20 minuta hoda, ukazivale bi da li je ruta zauzeta.
„Vidim poreklo dizajna u francuskim baroknim baštama„, rekao je Precht.
„Snažan poredak biljaka. Krivine koje stvaraju geometrijske oblike. Ali postoji i nadahnuće u japanskim vrtovima i kružnim pokretima.“ nastavio je.
Predlaže se da park bude postavljen u Beču, gde su trenutno zatvoreni čuveni parkovi Schönbrunn I Belvedere. Iako je Precht dizajnirao park kao odgovor na trenutnu epidemiju coronavirusa, veruje da će park na društvenim udaljenostma biti korisno okruženje za gradove posle pandemije.
„Za sada je park osmišljen tako da stvara sigurnu fizičku distancu između svojih posetilaca“ objasnio je. „Nakon pandemije, park se može koristiti da se izbegne buka grada i da neko vreme čovek bude sam. Živeo sam u mnogim gradovima, ali mislim da nikada nisam bio sam na javnom prostoru. Mislim da je to retkost.“
Precht veruje da će praćenje pandemije više ceniti spoljašnje prostore i tražiti eskapizam iz gradske vreve više nego ranije.
„Ali mislim da nas je ova pandemija naučila da nam treba više mesta da se izolujemo“objasnio je. „Gradske centre ne treba definisati kroz nekretnine, već realnim mestom za beg. Mogućnostima koje nam omogućavaju odlazak u prirodu“ nastavio je.
„Umesto banaka, saobraćajnih i kancelarijskih blokova, gradske centre trebalo bi redizajnirati sa parkovima, zelenilom i biljkama. Nedostatak prirode problem je mnogih urbanih područja i nadam se da bi razdaljina u Parc de la Distance mogla ponuditi spas.“
