Kamen, hiljadama godina star građevinski materijal…
Kamen je večan materijal. To dokazuju brojna zdanja iz prošlosti, koja su se očuvala upravo zahvaljujući njemu. Pogled na grčki hram ili rimske ostatke uvek u nama pobuđuju poštovanje prema kamenu. Međutim, pažljiviji pogled na kamene predmete nudi nam i objašnjenje za njihovo trajanje. Spomenuta zdanja, izrađena su od masivnog kamena, kakav se danas retko primenjuje. Današnja upotreba, u većini slučajeva, svodi se na kamene elemente kojima oblažemo podove, zidove, stepeništa, stubove i druge arhitektonske delove, a mnogo ređe na upotrebu kamenih masiva.
U periodu od 1960 – 1990. godine, Srbija je imala 15 velikih društvenih preduzeća koja su se bavila eksploatacijom i preradom arhitektonskog kamena, sa proizvodnim kapacitetom od preko milion kvadratnih metara gotovog proizvoda i sa preko 10.000 direktno ili indirektno zaposlenih radnika u ovom sektoru, godišnje.
Od 50-ih do 90-ih godina prošlog veka, pored proizvodnih pogona postojala je i ozbiljna baza kamenoloma/rudnika, preko 35 ležišta, koja su obuhvatala 8 magmatskih stena, 15 vrsta mermera, 4 vrste klastičnih stena i raznih krečnjaka različitih karakteristika.
Posle Drugog svetskog rata, a najviše od 60-tih godina prošlog veka, izgradnja i obnova javnih objekata u tadašnjoj Jugoslaviji, podrazumevala je korišćenje kamena kako u eksterijeru, obradi fasada, tako i u enterijeru mnogih objekata. Iako je beton bio trend tadašnjih arhitekata i arhitektonskih pravaca, važilo je i u vreme štednje: spolja betonsko, iznutra mramorno, skriveno od očiju javnosti.
Međutim, veliki deo eksterijera vidljiv iz pešačke vizure imao je ugrađen kamen u svoje fasade, pešačke prilaze, nadstrešnice i druge elemente koje je trebalo naglasiti ili istaći. Tadašnja arhitektura podrazumevala je kvalitet, estetiku i pre svega dugotrajnost. Objekti su se gradili da traju i postanu simboli svojih naselja i gradova.
Važilo je i u vreme štednje: spolja betonsko, iznutra mramorno, skriveno od očiju javnosti.
Jedna vrsta prirodnog kamena koja se ističe po svojim karakteristikama i lepoti, je mermer Plavi tok. Mermer koji je decenijama zastupljen na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije. Mermeri su zbog toplih boja i strukture, privlačniji za upotrebu u unutrašnjem prostoru ali i njihova primena u eksterijeru bila je dosta česta. Arhitekte su volele da se ponose svojim delima u koje su uneli komad prirode.
Zgrade u Srbiji, prvenstveno u Beogradu, sagrađene 60-tih godina prošlog veka i danas ukrašene fasadnim elementima jednog od kamena sa ovih prostora, od Plavog toka, su Vojno-medicinska Akademija-VMA, zgrada Elektrodistribucije u Bulevaru Kralja Aleksandra, većina pošta u Srbiji, česma “Bezistan”, zgrada bivših robnih rezervi Jugoslavije, kod Terazijskog tunela, Autobuska stanica “BUS”, pešačka zona u Soko Banji i mnoge druge.
Na žalost, većina ovih objekata nije održavana decenijama i lepota fasadnih elemenata danas, ne dolazi do izražaja. Ali uprkos tome i delovi eksterijera izloženi višedecenijskom propadanju, nisu promenili svoje tehničke karakteristike. Jedno detaljno pranje samo vodom iz šmrka, vratilo bi im pređašnju lepotu i sjaj.
I upravo je to glavna prednost kamena, materijala za večnost.
Obzirom da je jugoslovenska arhitektura u periodu između 1948 – 1990. predstavljena u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA), i da su joj se divili mnogi stručnjaci, potrebno je osvrnuti se i danas, pre svega na monumentalnost ovih objekata, a koji su ostali skoro nepromenjeni zahvaljujući materijalima od kojih su pravljeni. Kamen je jedan od njih, apsolutno odgovarajući po svi ekološkim i energetski efikasnim standardima, iako tada nije postojala svest o svim parametrima koje savremeno građevinarstvo danas propisuje. Oni su u većini slučajeva bili ispunjavani, pre svega, izborom materijala.
Ekološki i energetski standardi su u to vreme većinom ispunjavani, samo izborom zdravih, prirodnih materijala.
Ono što bi trebalo da bude misija današnjih arhitekata, građevinaca i svih struka uključenih u projektovanje i izvođenje savremenih objekata, je lična edukacija ali i osvešćivanje investitora i naručioca o prednostima prirodnih i trajnih materijala. Investicija jednog objekta, nije samo početno ulaganje u projektovanje i izgradnju, već je i njegovo održavanje. Sa kamenom se ono svodi na minimum, a lepota koju priroda stvori je nešto o čemu ne treba diskutovati.
Vreme je da se vratimo prirodi, ali i da prirodu vratimo u naše gradove. Prirodni materijali, i kamen kao takav, sigurno pokazuje kakve karakteristike i estetiku priroda stvara, a čovek može samo da joj se divi.