Umetnička snaga prostora

PhotoCredit: https://vizkultura.hr/

Prošle nedelje je u Oris Kući arhitekture u Zagrebu otvorena izložba pod nazivom Kuća Z, nastala u saradnji Arhitektonske radionice 312 i grupe autora.

Kuća Z je audio video instalacija umetničkog tima koga čine Mišo Komenda, Ana Krstulović, Dora Popić i Darko Škrobonja.

Radi se o letnjikovcu na ostrvu Braču koji je u trenutku izvođenja rada bio u procesu gradnje, s namerom da se uz pomoć zvuka i vizualnih i elemenata performansa ovaj prostor transformiše.

PhotoCredit:Oris

Polazeći od misli o istraživanju mogućnosti i snage arhitekture van njene primarne namene, autori su predstavili gradilište kao prostor za umetničko izvođenje.

Koristili su muzičke improvizacije i ljudsko telo u pokretu kako bi uspostavili odnos sa prostornim elementima kuće. Osim muzičkih instrumenata, zvuk je dobijen istraživanjem zvučnih osobina zatečenog građevinskog materijala, a sve je u saglasnosti sa izvođenjem koje se zasniva na disciplinama savremenog cirkusa.

PhotoCredit:Oris

Autori instalacije Kuća Z su dizajner i muzičar Mišo Komenda, arhitektica Ana Krstulović, arhitektica i cirkuska umetnica Dora Popić i multimedijalni umetnik Darko Škrobonja. Autori arhitektonskog projekta bračkog letnjikovca koji je osnova za umetnički rad Kuća Z su arhitekte Ana Krstulović i Nikola Popi.

Ana Krstulović, kaže:

Kuća je istovremeno najsloženije i najjednostavnije delo.

Složenost poznaje Arhitekta.

Jednostavnost je svačija.

Složenost nije nasumično nakupljanje elemenata, već sadržajna slojevitost oblikovana u odnosu forme i programa. 

Jednostavnost koja iz nje proizlazi nije statičnost  i površnost, već lakoća i čitljivost arhitektonskog dela bez naracije.

Koncept. Priča. Teorija. Sredstva koja nam pomažu da stvorimo Arhitekturu.

Ali nisu (još) arhitektura sama.

Udisanje života, igra volumena, generator događaja, fokusne tačke, srce kuće…

… Lingvističko opsenarstvo i mukotrpno rađanje novotarije po svaku cenu.

A šta je kuća?

Zaklon od sunca, kiše i vetra.

Odnos poda po kome hodaš i krova koji te pokriva.

Život oblikovan između te dve površine i sposobnost Arhitekta da ga oblikuje.

Stvoriti Koncept kroz pitanja koja smo zaboravili pitati …

Postavljanje kuće na parcelu.

Kretanje.

Dimenzije prostorija.

Odnos punog i praznog.

Odnos spoljašnjeg i unutrašnjeg.

Zaboravljeni elementi svedeni na banalno i prosto ili preterano i pretenciozno.

Letnjikovac kao odgovor na te zahteve.

Korišćenje redukovanog broja elemenata za postizanje prostorne slojevitosti.

Zaklon i senka definisani betonskim krovom i atrijumom, a staklenim površinama istovremeno odvojeni i povezani sa spoljašnjim svetom.

Puna baza na kojoj počiva kuća. Sto, stolice i krevet odvojeni površinama i svetlom.

Ovo nije tip, ni tipologija, već sadržaj; neopterećenost formom kuće jasne u svojoj pojavnosti.

“Samo” prostori u kojima je prijatno biti, uronjeni u vremenski kontekst. Lišeni narativnih detalja, ali time ništa manje kontekstualni.

Čvrsto jezgro lepote: koncentrisana supstanca.

Prethodni članakPrinudni rad u vreme nacizma kroz prizmu umetnika
Sledeći članakIzložba praznih džepova

Ostavite komentar

Molimo vas unesite komentar
Please enter your name here