Izložba srpske vajarke i akademika Olge Jevrić Predlozi za spomenike, otvorena je 3. februara u galerijskom prostoru Instituta Henri Mur u Lidsu, što je prvo samostalno prikazivanje njenog rada u Velikoj Britaniji.
Izložba obuhvata dela iz Zbirke malih skulptura Olge Jevrić, koja se čuvaju u njenom legatu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).
Studijska izložba obuhvata radove iz serije Predlozi za spomenike koje je Olga Jevrić (1922-2014) napravila učestvujući na nacionalnim konkursima za javne spomenike, koji su predstavlјali glavna dešavanja kada je u pitanju skulptura u posleratnom periodu.
Inspiraciju za ta dela umetnica je nalazila u nekim svojim najranijim eksperimentisanjima sa apstrakcijom, oslanjajući se na model stećaka – srednjovekovnih nadgrobnih spomenika na Balkanu. Nјihova monumentalna forma, izražajna snaga i činjenica da se nalaze na otvorenom, prožimali su njenu imaginaciju kao skulptora.
Na izložbi će biti predstavljeno deset skulptura iz SANU i jedna iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kao i tri izložbena kataloga.
Među njima je i verzija za spomenik palim borcima u Prokuplju iz 1951. godine, za koji je dobila i prvu nagradu, te jedan od šest radova koje je predstavila na Bijenalu u Veneciji 1958.
Za ovu izložbu Muzej savremene umetnosti u Beogradu je pozajmio dve skulpture:
- Memento I, 1956. bronza, 23 x 17 x 8,5, i
- Komplementarne forme, 1956/57. bronza, 121,5 x 89 x 52
Izložbu prati katalog. Autori tekstova u katalogu su Phyllida Barlow, Richard Deacon, Ješa Denegri, Joan Key, Feđa Klikovac, Ingrid Swenson.
Rad Olge Jevrić danas je nedovoljno poznat britanskoj publici, iako je u prvom delu karijere, kako podseća Institut Henri Mur, učestvovala na nekoliko grupnih izložbi, uključujući i izložbu jugoslovenske umetnosti u Tejt muzeju 1961. godine.
Olga Jevrić se još 50-ih godina 20. veka otrgla od vladajuće struje umetnosti posleratnog socrealizma, okrenuvši se likovnim elementima u skulpturi, materijalu i apstraktnom izrazu. U početku se bavila figurativnom skulpturom, a potom se jače okrenula problemu forme, prostora, materijala i mase.
Rođena 1922. u Beogradu, Olga Jevrić diplomirala je 1946. na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Ćirila Ličara, a 1948. na Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića kod koga je 1949. završila i postdiplomske studije. Studirala je i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a studijski je boravila u zemljama širom Evrope i 1966. u SAD.
Prvi put je izlagala u Beogradu 1948. na studentskoj izložbi, a samostalno 1957. u Galeriji ULUS. Ta izložba, koja je snažno odjeknula na domaćoj likovnoj sceni, okarakterisala je Olgu Jevrić kao vajarku koja je smelo i radikalno, prva među jugoslovenskim i srpskim skulptorima, prekinula tradiciju interpretiranja stvarnosti, okrenuvši se samom biću skulpture.
Olga Jevrić se 1958. predstavila i u jugoslovenskom paviljonu na 29. Bijenalu u Veneciji, skrenuvši na sebe pažnju međunarodne umetničke javnosti kao jedan od najoriginalnijih protagonista mlade evropske skulpture i jedan od autora koji rečito izražava duh vremena u umetnosti posleratnog razdoblja.
Poslednju veliku samostalnu izložbu imala je 2012. u Kući legata (Materija duha), a obuhvatila je radove nastale u rasponu od početka 50-ih do kraja 90-ih.
Olga Jevrić preminula je u februaru 2014. u Beogradu u 92. godini.
Izložba će biti otvorena u Institutu Henri Mur do 17. aprila.
