Palata SANU, veličine oko 10.000 kvadratnih metara koja se proteže na tri ulice – Knez Mihailovu, Đure Jakšića i Vuka Karadžića – trebalo bi da bude preuređena do 2024. na stogodišnjicu postojanja na tom mestu.
Palata Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Knez Mihailovoj ulici 35 je izgrađena 1924. godine.
Planirana rekonstrukcija biće prva veća intervencija na objektu posle 70 godina otkako je Palata SANU obnovljena prema projektu arhitekte Grigorija Samojlova, ruskog emigranta.
Zdanje neće biti dograđeno niti će mu se menjati postojeće dimenzije i oblik. Reč je, pre svega, o intervenciji na unutrašnjem prostoru da bi palata bila prilagođena savremenom načinu korišćenja tako da i građani mogu da dožive najvišu naučnu i umetničku ustanovu u Srbiji.
Najveći graditeljski zahvat biće u dvorišnom delu zgrade jer je ideja da se atrijum pretvori u koncertnu dvoranu i poveže sa drugim celinama akademije. U toku projektovanja biće angažovani i stručnjaci Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture budući da je zdanje spomenik kulture i da pripada prostornoj kulturno-istorijskoj celini od izuzetnog značaja, Knez Mihailovoj ulici.
Očekuje se da posle rekonstrukcije palata bude novo magnetno mesto za kulturna događanja u gradu.
Samo da podsetimo da je palata SANU spomenik kulture od 1992. godine. Izgrađena je 1924. po projektu arhitekata Andre Stevanovića i Dragutina Đorđevića, nastalom 1912. godine. Predstavlja monumentalnu arhitekturu Beograda i domet domaćeg građevinarstva sa početka 20. veka. Koncepcijski složen i obiman program rešavan je na velikoj površini osnove, u četiri nivoa (mezanin je naknadno unet u projekat) i sa fasadama na tri ulice. Oblikovana je akademski sa elementima neobaroka i secesije, a u katalog kulturnih dobara palata je upisana 1992. godine.
