U ponedeljak 03. februara u 19 sati u Studentskom kulturnom centru (Kralja Milana 48) otvorena je izložba Svi moji preci, autora Miloša Šarića.
Izložbu čine skulpture iz istoimene serije koje su realizovane tokom proteklih šest meseci, dok je u njih implementirano više od dvesta elemenata, sakupljanih šest godina.
Skulpture su stvarane spajanjem metalnih predmeta, motika, koje služe kao osnovni elementi za građenje konačnog dela. Ovo oruđe koristilo se za obradu zemlje, a sada nas u galerijskom prostoru povezuje sa prošlošću, sa ljudima koji su ga koristili i živeli od fizičkog posla.
U radu korišćene motike, prepoznate su kao odbačeni upotrebni predmeti kojima se može dati novi život jer su i jak motiv iz svakodnevice – dovoljno jak da nas vrati u prošlost i podseti na protok vremena i promenu načina rada, životnih vrednosti i uslova opstanka.
Izložba je i koncipirana tako da odbacuje sve suvišno – tema, jezik i simbolika materijala čine se dovoljno jasnim.
Mukotrpni fizički rad – obrada zemljišta, koji je uglavnom bio vezan za prirodu, izdržavanje porodice, a obojen i raznim običajima koji su ujedno i čuvali porodicu, pa i širu zajednicu na okupu, danas se ne bi mogao predstaviti oruđem pomenute vrste, odnosno bilo bi teško ovaj model življenja koji je proizišao iz jednog sistema vrednosti prepoznati danas ili mu naći vrednosni pandan.
U želji da se preispita savremenost i ukaže na ustaljeni sistem navika i merila današnjeg potrošačkog društva motike inkorporirane u skulptorske kompozicije postaju antropomorfne. Njihovom repeticijom se konstituiše i zaokružuje veza između njihove nekadašnje i današnje funkcije, kreira „novi“ život i stvara „novi simbolizam“ kojim se sprovode umetnikove ideje. Elementi se nadovezuju, poput karike, uspostavljajući odnos preci – današnji čovek – potomci.
Dijaloški odnos koji je uspostavljen prevazilazi granicu vizuelnog i transponuje se u pojedinca – posetioca, budući da su teme o kojima izložba govori univerzalne.
Svi moji preci jesu svi naši preci.
Miloš Šarić (1991) je osnovne akademske studije vajarstva završio na Fakultetu umetnosti u Prištini – Zvečanu 2014. godine. Master akademske studije Primenjenog vajarstva završio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2015. godine, a na istom Fakultetu je i doktorirao, na studijskom programu Primenjene umetnosti i dizajn 2019. godine. Dobitnik je treće nagrade žirija i publike na konkursu Beogradski čitač (2015). Izlagao je na pet samostalnih i na više od sedamdeset kolektivnih i međunarodnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je nekoliko likovnih kolonija. Njegova dela nalaze se u javnim i privatnim kolekcijama. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a od 2016. godine. Živi i stvara na relaciji Vlasotince – Beograd.
