Postao je poznat poslednjih desetak godina kada su ga otkrili backpack-eri i istraživači neistraženih lepota predivne kraljevine u severozapadnoj Africi – Maroka. Objavljene fotografije na Pinterest-u i Instagram-u brzo su postale viralne i svetski putnici, travel bloggeri, influenseri i fotografi su se pitali gde se nalazi ovaj plavi biser, jedan od najfotogeničnijih gradova današnjice. Šefšauen – što znači ,,pogled na brežuljke’’ ili samo Šauen kako ga lokalci zovu a možda je i najlepši marokanski grad, nalazi se na severu zemlje okružen i zaštićen vrhovima planinskog masiva Rif. Tako ušuškan i skriven među planinskim visovima, dugo je bio potpuno zatvoren za sve spoljne uticaje, a njegovi stanovnici razvijali vekovima i decenijama svoj ,,svet ‘’, čaroban i magičan poput bajke ili najlepšeg sna.
Grad je osnovao u drugoj polovini 15. veka, 1471. godine, Ali Ben Rashid, jedan od vladara berberskih plemena kao vojno utvrđenje za zaštitu i borbu protiv Portugalaca, koji su ovu teritoriju napadali iz obližnje Seute. Svoj procvat je doživeo nedugo nakon osnivanja, kada su ga naselile brojne jevrejske i muslimanske porodice kao izbeglice koje su na samom kraju 15. veka masovno proterane iz Granade.
Zato je u gradu u velikoj meri prisutan taj poznati duh Andaluzije, kako u samoj arhitekturi, tako i u samoj organizaciji gradskog, ali i porodičnog životnog prostora. Tako npr. u malim dvorištima unutar porodičnih kuća u vrtovima je zasađeno bar jedno stablo limuna ili drugih citrusa, a krovovi kuća su pokriveni crepom u terakota boji. Mešavina berberske, arapske i evropske(andaluzijske) kulture i umetnosti prisutna je i očita u skoro svakom detalju.
Međutim, plava boja koja je proslavila ovaj grad i postala njegov zaštitini znak, datira tek od 30-ih godina prošlog veka. Pre toga, kuće su bile okrečene snežno belo, sa dominantim prozorima, vratima i kapijama u zelenoj, boji islama. Postoje dva zanimljiva objašnjenja, a oba nepotvrđena, zašto je grad odjednom dobio sve nijanse plavetnila kojim sada zrači i isijava.
Prvo je religoznog karaktera jer je dobar deo stanovinka u to vreme bio jevrejske veroispovesti, a kako je plava boja u judaizmu sveta, boja Carstva nebeskog, sa ciljem traženja zaštite u tom turbulentnom period ratova i nadiranja španskih osvajača, navodno je doneta odluka da se sve u gradu okreči i oboji u plavo. Drugo, trivijalnije, ali možda i verovatnije objašnjenje koje je zastupljeno i u drugim delovima zemlje, ali i drugim zemljama, jeste takođe zaštita, ali od komaraca. Navodno komarci plavu boju prepoznaju kao vodenu površinu i stoga ih odbija, pa su prvobitno vrata i prozori bili bojeni u plavo kako bi sprečili najezdu ovih insekata koji su bili prenosioci ozbiljnih i tada smrtonosnih bolesti. Koji god da je od ovih ili možda neki treći razlog zaslužan za sve nijanse plave Šefšauena, efekti su bajkoviti i plava boja je čak zaštićena gradskim propisima, tako da krečenje i farbanje stolarije koje je inače obavezno svake godine, nije dozvoljeno, osim nekih zanimljivih detalja u žutoj, crvenoj ili beloj, u drugoj boji osim neke od nijansi plave.
Kao i svaki marokanski grad i Šefšauen se sastoji se od starog grada ili Medine i novog, modernijeg dela grada ili Ciudad nueva. U srcu Medine nalazi se veliki prostran ovalni trg Plaza el-Hammam sa koga se poput sunčevih zraka raspršuju prolazi i krivudave uličice u skrivene delove plave Medine, jedne od najmirnijih i najbezbednijih u Maroku. U centralnom delu trga se nalazi velika česma i stablo četinara staro više od stotinu godina i to je mesto okupljanja i žitelja i mnogobrojnih turista jer se u, po obodu trga načičkanim tradicionalnim restoranima i čajdžinicama, odvijaju druženja i okupljanja uz autentične specijalitete marokanske kuhinje i neizbežan marokanski čaj sa svežom nanom. Od plavetnila građevina izdvaja se Kazba u terakota boji – originalno vojno utvrđenje iz 15. veka, sada renovirano i pretvoreno u muzej koji čuva istoriju ovog grada, kao i umetnička galerija sa izuzetnim postavkama uglavnom marokanskih umetnika(i umetnica, što je za mene bilo vrlo prijatno iznenađenje). Inače, u gradu je svoj stalni ili privremeni dom pronašlo mnogo umetnika iz celog sveta, tako da grad obiluje, pored tradicionalnih zanatskih radionica sa predmetima i proizvodia karakterističnim za to podneblje, slikarskim ateljeima jer su nesumnjivo grad i samo okruženje inspirativni za kreativno izražavanje
Takođe, Velika, centralna džamija se izdvaja po svom minaretu koji je oktagonalnog oblika, što je izdvaja kao specifičnu u muslimanskom svetu. Sada, stanovništvo je skoro stoprocentno muslimanske veroispovesti i vrlo homogeno što se vidi i primećuje po načinu oblačenja, ponašanja i ophođenja prema posetiocima. Osetna je i ta blaga distanciranost, koja je u totalnom kontrastu sa trgovcima u sukovma(marketima, pijacama u medinama) u drugim marokanskim gradovima koji su sve samo ne distancirani, ali je to posledica ksenofobije koja je bila prisutna vekovima. Nekoliko vekova je bilo stogo zabranjeno, naročito hrišćanima, da uopšte ulaze i posećuju grad, tako da razmene bilo koje vrste nije bilo. Interesantan je npr. podatak da su španski osvajači u prvoj polovini prošlog veka, nakon Rifskih ratova, zatekli stanovništvo koje je govorilo i dalje srednjevekvnim dijalektom španskog, kao u Granadi krajem 15. veka, kada su bili proterani.
Na obodu Medine, blizu istočne kapije grada protiče reka Ras El-Ma, planinska hladna rečica, koja je oduvek bila mesto okupljanja. Nekada je to bilo mesto okupljanja žena gde su prale veš, družile se i razmenjivale iskustva dok su se deca leti rashlađivala, a sada je mesto gde uz huk planinske reke na obali možete popiti, kafu, čaj, ceđenu rashlađenu naranžu. Preko reke vodi put uz brdo do jednog od najlepših vidikovaca ovog kraja na koji je najlepše popeti se popodne pre zalaska sunca jer onda u svoj njegovoj lepoti okupanog toplom, rumenom svetlošću možete sagledati i duboko u sebi sačuvati sliku jedinstvenog Plavog grada. Na tom uzvišenju se nalazi takozvana Španska džamija koja je napuštena, a izgradile su je po naseljavanju u 16. veku izbeglice muslimanske veroispovesti iz Španije.
“It was called LOVE. Something blue blue.”
― Petra Hermans
Koje emocije u vama pokreće plava boja? Često su odgovori da je to nešto hladno, osvežavajuće, čisto, smirujuće i slično. Ipak, kada provedete neko vreme, makar i jedno popodne u ovom gradu gde je svaki ugao kadar i scena, čak ako ne volite da fotografišete i snimate, ne možete da odolite, shvatite koliko uzbuđenja i topline izazove u vama. Nakon nekoliko magičnih poseta plavom gradu potpuno se menja emocija koju u dubini izaziva plava boja. Ostane toplo, meko tu negde u grudima kada se samo pomisli ili pogleda bezbroj fotografija ovog grada, iako su možda sve slične i nepogrešivo plave, svaka ima onu jednu posebnu nijansu, novi sloj zbog kojih se voli i Plavi grad i Maroko.
