U utorak 24. decembra u Galeriji Lucida (Čika Ljubina 11) u Beogradu u 18 sati biće otvorena izložba Transparentnost, autora Milana Pantelića.
Fenomen samoće danas se direktno transponuje u usamljenost, ipak to dešavanje ne mora imati negativno poimanje, današnji intelektualac, nekad nesvesno, nekad principijelno, bira usamljenost kao sredstvo odbrane svog integriteta, svoje posebnosti.
Usled tananog negovanja svog dostojanstva, empatije, humanosti, onaj koji izbegava izlaganje sebe tržištu materijalnosti, ne može se u današnjem društvu ne osećati usamljeno, nemoćno, poništeno, ne sumnjati u sebe i sopstvena ubeđenja.
Usamljenost i osobenost često su put osvajanja slobode, izabrani beg od neprihvatljive stvarnosti, a ne pod obavezno balast savremenog trenutka. Ipak društvo ne sme dozvoliti da to bude praksa i način funkcionisanja, ne sme prihvatiti kao model ponašanja, jer porast represivne izolovanosti nije dobronameran.
Transparentnost posmatračeve i umetnikove unutrašnjosti, podjednako se percepciraju na radovima. Prikazani strahovi, rezoni, borbe, nemoći ne dozvoljavaju da nemo i indiferentno prođemo pored figura, scena i apatično ih ostavimo iza sebe. Nemoguće je da ostanu van domašaja naše spretnosti i umešnosti da reagujemo.
Milan se vešto kreće između slikarskog i narativnog, objedinjujući svoja znanja i delanja promišljanjem. Britko i izoštreno, i dokumentuje i predskazuje.
Na slikama Put 1 i Put 2 je izražen jak svetlosni pa i misaoni kontrast, kojim Milan akcentuje, osvetljava svoju tačku gledišta, osvrt na pojedinca ali univerzalnog, kao paraboličnu ideju.
Na slici Portret 4 u prvom planu je nema zatečena devojka, lica delimično prekirivenog, maska-zavoji-kesa od fabrikovanih, neprirodnih materijala, upravo neprirodno stavljena tu, po diktatu drugih. Zatim se njen lik istovremeno i multiplicira i bledi, izmiče u daljini, dok je broj zavoja sve veći. Portret/telo se gubi a zavoji se usložnjavaju, sve deblji slojevi našeg trpljenja, prognoziraju prelazak u hronično trpno stanje.
Slika Lice 1 gde lik više ne postoji, on je skrajnut, zarobljen, nevidljiv nama dok je i sam metafora slepila. Primarno svojstvo zavoja je da zaštiti, zaceli rane, ipak priloženi pvc-zavoji ovde oslepljuju pojedinca i njegovo potencijalno razmatranje realnosti
Apsolutna kulminacija tog narativa je vidljiva na slikama Bez naziva i Novosti, gde dolazi do bezidejnosti čoveka, njegova kreativnost i trezvenost se guše usled nemanja svežine i nemogućnosti da se udahne, pod plaštom okorele nepromenljive i jednolične svakodnevice.
Slika Plava priroda emituje Munkovu atmosferu potpuno drugačijim slikarskim izrazom. Na izgled miran pejzaž je vrsta apatičnog košmara, vizija zatišja pred psihološku i emotivnu buru Linčovih karaktera. Referisanje na pojedine reditelje, filmove, slikare je moguće jer Milan svojim autentičnim, autorskim jezikom vešto izbegava loš komparativ.
(Mira Vujović)
Milan Pantelić je rođen 1986. godine u Šapcu. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2010. godine. Doktorirao 2018. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek Primenjeno slikarstvo.Od 2013. godine radi kao saradnik u nastavi na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek Primenjeno slikarstvo, predmet Slikarske tehnike. Do sada je realizovao 11 samostalnih izložbi, učestvovao na 40 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, izveo 10 javnih radova i dobitnik je 7 nagrada iz oblasti slikarstva. Živi i radi u Beogradu
