U ponedeljak 9. decembra od 18 do 20 sati u Muzeju nauke i tehnike (Skender-begova 51), ne propustite još jedno u nizu zanimljiv predavanja saradnika Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Ovog ponedeljka, Aleksandra Kostić, iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskg fakulteta, Univerziteta u Beogradu, pokušaće da da odgovor na pitanje koje deluje jednostavno, a u stvari je jako složeno: Kako naš um obrađuje gramatiku srpskog jezika?
Svi znamo da prilikom jezičke komunikacije obraćamo pažnju na sadržaj iskaza našeg sagovornika ili na sadržaj iskaza koji saopštamo sagovorniku. Pošto u najvećem broju slučajeva to činimo s lakoćom, naše intuicije nam govore da je i sam proces jezičke komunikacije jednostavan. Ne obraćamo pažnju na to koji ćemo padež upotrebiti ili u kom licu će biti glagol u našem iskazu jer se ovi procesi naoko odvijaju spontano.
VIŠE istraživanja kognitivne obrade jezika koja se poslednjih decenija obavljaju u Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, usmerena su na kognitivnu obradu gramatike, tačnije, na pitanja kako naš kognitivni sistem obrađuje padežne oblike imenica i prideva, kako obrađuje glagolska lica, zašto postoji slaganje između različitih vrsta reči?
Rezultati njihovih istraživanja pokazuju da su procesi obrade gramatike izuzetno kognitivno kompleksni, da su daleko od naših intuicija, i da se odvijaju u vremenskim opsezima koji su van domašaja našeg opažanja.
U seriji predavanja, saradnici Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, izložiće konceptualne osnove informaciono-teorijskog pristupa proučavanju jezika i rezultate serije istraživanja sprovedenih na srpskom jeziku.
