Povodom Dana Muzeja primenjene umetnosti, ali i šezdesedevetogodišnjice od otvaranja, muzej je zavirio u svoje depoe i, ovog puta, izneo modu: haljine, redengoti, šešire, cipele i druge modne detalje. Sve samo vlasništvo muzeja, brižljivo čuvano od svetla i toplote, jer su tkanine stare i krte i lako se oštete ili promene boju.
Ovogodišnja izložba pod nazivom „Moda u modernoj Srbiji“ imala je i arhitektu postavke. Da li je to uobičajeno u svetu i kod nas, nemamo podatke, ali nam osećaj govori da je u svetu verovatno redovna praksa, a u Srbiji zavisi od budžeta kojim muzej raspolaže, od postavke do postavke.
Za Dan Muzeja, kustoskinja Draginja Maskareli pozvala je arhitektu Aleksandru Tosman da bude deo ekipe modne postavke koja traje do kraja januara 2020. Da je izložba okupirala pažnju javnosti mogli smo i lično da se uverimo na jednoj od prvih vođenih tura sa Smiljanom Popov, novinarkom i autorkom sad već kultne emisije „Beograd za početnike“.
Kustoskinja, koja ima dobar osećaj za popularizaciju umetnosti i kulture, osmislila je raznovrstan program, predavanja sredom i vođenja petkom, tako da živa reč različitih domaćih i stranih znalaca, na atraktivan način, potkrepljuje „sliku i priliku“ preko 80 izloženih eksponata.
Poverenje u publiku ili bagatelisanje lepote
Ako se sada osvrnemo na samu postavku, primetićemo da je poverenje u publiku jedna od prvih, najočiglednijih činjenica.
Garderoba je na dohvat ruke, nije u staklenim vitrinama. Možemo da joj se približimo i sagledamo svaki detalj, i taman kad želja da pipnemo nadvlada pristojnost, neko će nas ljubazno zamoliti da ne dodirujemo eksponate. Ali mogućnost je uvek tu, u vazduhu. Možemo da udahnemo miris visoke mode s početka 20. veka, da jasno vidimo nesavršenost kroja haljina iz Kruševca i Pirota, samo desetak godina nakon što su žene izašle iz dimija.
Arhitekti Aleksandri Tosman upravo je to bila jedna od ideja vodilja. „Svi izloženi predmeti su reprezentativni i brižljivo su odabrani iz Muzejske zbirke tekstila i kostima. Velikim trudom stručnjaka, a pre svega konzervatora, ovi predemeti su na uzložbi zasijali punim sajem. Znali smo da je moda i tkanina nešto što dodirom, sebi, najčešće dočaravamo, ali smo se odvažili da čak i najvrednije komade, kao što je, svečana haljina Elene Ristić, izložimo .“ kaže Aleksandra.
Svoju želju za dodirom tkanine posetioci mogu da zadovolje u posebno projektovanom kutku za materijale.
Višeslojnost
Prirodno svetlo mora da bude regulisano i svedeno na najmanju moguću meru. To je bio jedan od glavnih zahteva konzervatora.
„Videla sam potencijal u velikim prozorskim površinama na kojima je svakako moralo da se interveniše zbog svetla. Bilo je samo pitanje kako“, kaže arhitekta Aleksanda. „Iskoristila sam ta velika platna kao deo scenografije, shvatila da moraju da ostanu u komadu, nedeljena, da nema usitnjavanja. Napravili smo niz velikih crno-belih printova, fotografija i crteža koji takodje prate ovu priču o modi, ali su i pozadina i podrška eksponatima , naglašava arhitekta.
Priča o ljubičastoj haljini
Na početku 20.veka, samo u Beogradu je bilo preko 5 časopisa koji su se bavili isključivo modom. To nam dovoljno govori o značaju mode u to doba i koliko je pitanje odevanja bilo deo politike i statusa u društvu.
Sredinom 19. veka, Pariz postaje prestonica moderne mode i u njemu se otvaraju mnoge modne kuće visoke mode, među kojima i modna kuća Redfern. Pariski ogranak Redferna vodio je modni kreator koji je radio pod imenom Čarls Pojnter Redfern. On je dizajnirao svečana haljinu Elene Ristić, koju je ona nosila na veridbi sa konjičkim oficirom Vojislavom Todorovićem, u Parizu 1909.godine.
Ovaj model haljine objavljen je dva puta u francuskom modnom magazinu Les Modes‚ u julskom i novembarskom izdanju.
Kako je par živeo u Beogradu, haljina je stigla u ovaj grad. Unuka Elene Ristić ju je poklonila Muzeju primenjene umetnosti i ona se sada čuva u njegovoj zbirci.
Ovu predivna svilenu haljinu ukrašenu perlama i metalnim nitima možete videti na izložbi Moda u modernoj Srbiji, a uz nju, na prozoru Muzeja, izložena je velika fotografija iz julskog izdanja časopisa Les Modes.
