U utorak 8. oktobra u 18 sati u Domu omladine Beograd, DOB//Tribinska sala (Makedonska 22), nastavlja se ciklus razgovora pod nazivom, Angažovana lektira, koju organizuje Dom omladine Beograda i Knjižara BEOPOLIS, a učestvuju Ante Jerić i Petar Protić.
Povod za razgovor je knjiga jedne od najznačajnijih francuskih filozofkinja današnjice, Katrin Malabu, Preobražaji inteligencije (Pariz, 2017; FMK & Multimedijalni institut, 2018). Posetioci tribine će biti u prilici da se detaljnije upoznaju sa konceptom „plastičnosti“ kao i pokušajem autorke da svest o mozgu konstituiše kao jedinstveni filozofski, naučni i politički entitet.
Malabu pokazuje da su biološko i veštačko nesumnjivo kompatibilni. Teško je precizno definisati tu kompatibilnost pošto je granica između biološkog i veštačkog vrlo fluidna. Međutim, kaže ona, to ne znači da ne treba uz jednu pozitivnu anksioznost da tražimo politiku pomoću koje bismo mogli da razumemo tu fluidnost/kompatibilnost.
Nemoguće je prihvatiti nadolazeće promene a da se istovremeno ne stvaraju nove logike otpora tim promenama. Ipak, najgore što možemo da učinimo u trenutku kada je došlo do neviđene sprege između filozofije, kibernetike i biologije – jeste da budemo tehnofobični.
Ova filozofkinja, koja u svom obimnom radu filozofski propituje veštačku inteligenciju, elaborira na koji način su već pomerene granice života. Polazi od toga da danas već imamo inteligentne mašine koje su u stanju da razvijaju sofisticirane kognitivne sisteme. Njima, doduše, fali svest i one nemaju taj momenat ljudske, organske refleksivnosti. Međutim, cilj veštačke inteligencije jeste da u jednom trenutku stvori svesnu mašinu.
Malabu smatra da između ljudi i mašina mogu postojati snažne emocionalne veze, ali koje se pre svega odvijaju/emituju sa ljudske strane – prema mašini. U povratnoj sprezi ti novi, humanoidni roboti imaju mogućnost emocionalnog prepoznavanja – mogu simulirati i replicirati emociju (recimo kroz emotikone ili boje). To vas uvodi u određeni angažman prema mašini: niste više prema njoj distancirani kao prema nečem hladnom.
U nizu zanimljivih razmatranja, Malabu govori o potencijalnom razvoju kolektivne inteligencije koja bi trebalo da donosi odluke u društvu. Zalaže se za uspostavljanje nove, radikalno demokratske, politike odnosa prema tehnološkom vremenu.
U Preobražajima inteligencije preispituje i revidira neke od temeljnih pretpostavki svog ranijeg rada posvećenog plastičnosti mozga. U toj samokritici novi avatar plastičnosti postaje inteligencija. Malabu konceptualizuje inteligenciju kao posrednika između područja transcendentalnog i empirijskog, te pomoću nje ocrtava novu topologiju mišljenja, slobode i otpora.
Da li je ovo put da se pojača ili, pak, omekša konflikt između biološke i simboličke strane života?
O tome će se te večeri razgovarati sa filozofom Antom Jerićem, autorom knjige Uz Malabou.
