Na koji grad prvo pomislite kada su u pitanju najviše svetske metropole?
Možda bi starije generacije prvo rekle Njujork ili Čikago. Ipak, u poslednjih 20 godina težište je prebačeno na drugu stranu zemljine kugle.
Hong Kong, na primer, koji ima 355 zgrada visine preko 150 m i veći broj nebodera nego bilo koji drugi grad na svetu, i dalje ne mora da bude najvertikalniji.
Prema Emporis-u, kompaniji za istraživanje građevina, Seul u Južnoj Koreji ima više od 16.350 visokogradnji. Emporis definiše visoku zgradu ako ima najmanje 35 metara visine, odnosno 12 spratova. Na drugom mestu je Rusija sa 12.317 nebodera, a na trećem Hong Kong, sa 7.913.
U Dubaiju se trenutno gradi 50 nebodera, više nego u bilo kom drugom gradu na svetu. Među njima je i 1.300 m visok Dubai Creek Tover, za koji se očekuje da će biti završen 2020. godine i postati najviša građevina ikad izgrađena.
Poslednjih godina, kineski grad Šenžen je svetski lider u brzini izvođenja nebodera. Prošle godine završili su 14, i tako se pozicionirali ispred Dubaija, koji je izveo samo 10. Ovo je treća godina za redom u kojoj Šenžen čvrsto drži prvu poziciju u brzini gradnje kula od 200 i više metara visine, što predstavlja 10 % ukupne svetske novogradnje na godišnjem nivou.
Nebo (ni)je granica
Postoji li visina koju ne bi trebalo da prelazimo?
S praktične tačke gledišta, savremeni inženjering je toliko uznapredovao da ne bi bio nikakav problem da se izvede neboder od 2000 m2 u relativnom kratkom roku. Ipak, još uvek bi to bilo prilično skupo.
Čak i da se odlučimo na te visine, gde je jedna kula po broju stanovnika jednaka manjem evropskom gradu, veoma je važno da stanovanje ostane primereno ljudima (a ne pticama). Potrebno je da se zdanje podeli na segmente koji će omogućiti žiteljima da se povežu makar sa najbližim komšijama. Naravno da je sjajno imati divan pogled, ali je veoma važno ostati u kontaktu sa „korenima“.
Neki arhitekti i gradski dizajneri – posebno grupa pod nazivom Vertical City – žele da dosegnu nove visine u okviru ovog koncepta. Oni predviđaju budućnost u kojoj živimo u međusobno povezanim mega kulama od kojih svaka sadrži sve komponente grada u jednoj zgradi tako da, u teoriji, nikad ni ne moramo da kročimo na tlo.
Kenneth King i Kellogg Vong, arhitekte Vertical City-ja, tvrde da je to odlično rešenje za život u održivom gradu.
„Ultra-visoke zgrade velikog stambenog kapaciteta zauzimaju relativno malu parcelu zemljišta bez pešaka i automobila“, kažu King i Vong.
„Unutar ovog koncepta su sve samoodržive karakteristike infrastrukture zgrade i usluga neophodnih za poboljšanje životnih, radnih, kulturnih, zabavnih, sportskih, rekreativnih i drugih segmenata života“ ističe Vong.
Kula unutar kule
U želji da pomogne ljudima da upoznaju svoje komšije, projektovana je „kula unutar kule“. Hongkonški arhitekta Lap-chi Kvong, sa svojom američkom partnerkom Alison Von Glinov, veruje da je njihov projekat ponudio nesvakidašnje rešenje za prevazilaženje nedostatka društvene interakcije koju život „na visini“ često proizvodi. Projekat se sastoji od stambenih jedinica koje su same na dva nivoa, raspoređene oko zajedničkih prostorija. Ovaj koncept bi zamenio uobičajeni „palačinka“ sistem gde je susret i komunikacija komšija gotovo nepostojeća.
Kula unutar kule je rešenje kojim se prevazilazi izolovanost pojedinca i povećava socijalizacija.
„Smatrali smo da je baš za Hong Kong ovo zanimljiva solucija, jer je Kula unutar kule tako koncipirana da ljudi zaista proživljavaju „vertikalni“ život stanujući na više nivoa unutar samog stana“, kaže Von Glinov.
„Način na koji smo se pozabavili stvaranjem životnijih zajednica unutar tipologije kule jeste brisanjem hodnika. Umesto koridora, predvideli smo cirkularne prostore koji mogu biti fleksibilni i multifunkcionalni, pa samim tim u skladu sa različitim režimima korišćenja“, ističe Von Glinov.
Ideju za uvođenjem vertikalnosti u stan kako bi se stvorilo više prostora za komšijsku interakciju još uvek nije zaživelo, ali se projektanti nadaju da će koncept uskoro videti svetlost dana.
„Kula unutar kule ima jedinstvene prostore koji nisu standardizovani na svakom nivou, već na svakom četvrtom, tako da će sigurno proći neko vreme dok investitori ne prihvate i ne počnu da masovnije primenjuju ovakvo rešenje.“
Da li je Hong Kong sa najviše nebodera ili Seul sa najvećim indeksom izgrađenosti najvertikalniji grad, trenutno je tema koja je otvorena za diskusiju.
Jedno je sigurno, s povećanjem stanovništva i manje-više ograničenim građevinskim zemljištem, vertikalni gradovi će definitivno nastaviti svoj put u visinu.
