Bijenale arhitekture 2023., pod nazivom Laboratorija budućnosti, otvoren je za javnost 20. maja i trajaće do nedelje 26. novembra 2023. godine. Izložba je postavljena u tri pavijona, u Đardiniju i Arsenalu i u Forte Margeri. Ovogodišnji kustos bijenala je Lesli Loko.
Tema i aktivnosti bijenala u Veneciji su vezani za borbu protiv klimatskih promena, promovišući održiviji model za dizajn, instalaciju i rad svih svojih događaja. Bijenale je 2022. godine dobilo ovaj sertifikat za sve događaje koje je održavao te godine. Ovo je omogućeno pažljivim prikupljanjem podataka o uzrocima emisija CO2 izazvanih samim događajima i donošenjem mera koje su usledile. Ceo proces za postizanje neutralnosti ugljenika, sproveden u skladu sa međunarodnim standardom PAS2060, koji je sertifikovan od strane RINA. Za sve događaje, najvažnija komponenta je mobilnost posetilaca. U tom smislu, La Bienalle će se 2023. godine ponovo angažovati u komunikacijskoj kampanji za podizanje svesti posetilaca i izlagača, počevši od ovogodišnje izložbe arhitekture.
„Laboratorija budućnosti je izložba u šest delova. Uključuje 89 učesnika, od kojih je više od polovine iz Afrike ili afričke dijaspore. Rodni balans je 50/50, a prosečna starost svih učesnika je 43 godine, a u specijalnim projektima kustosa pada na 37 godina, gde najmlađi učesnik ima 24 godine. U svakom trenutku, skoro polovina učesnika radi samostalno ili su udruženi u male grupe od pet ljudi ili manje. U svim delovima Laboratorije budućnosti, preko 70% eksponata je iz prakse koje vodi pojedinac ili veoma mali tim. (…)”
„U središtu svih projekata je primat i moć jednog alata: mašte – rekla je Loko. Nemoguće je izgraditi bolji svet ako ga ne možeš prvo zamisliti. Laboratorija budućnosti počinje u centralnom paviljonu u Đardiniju, gde je okupljeno 16 sekcija koje predstavljaju višu silu afričke arhitektonske produkcije. Zatim se seli u kompleks Arsenala, sa sekcijom Opasne veze – takođe prisutna u Forte Margeri, prostoru za specijalne projekte kustosa, kategorija koja je po prvi put velika kao i ostale. U oba prostora nalaze se radovi mladih afričkih i dijasporskih „praktičara“, gostiju iz budućnosti, čiji rad direktno sučeljava dve teme izložbe, dekolonizaciju i dekarbonizaciju, dajući utisak o budućim praksama i načinima viđenja i bivanja u svetu…“
„Izričito smo izabrali da učesnike kvalifikujemo kao „praktičare” – pojasnila je Loko – a ne kao arhitekte, urbaniste, dizajnere, pejzažne arhitekte, inženjere ili akademike , jer verujemo da gusti i složeni uslovi Afrike i sveta koji se brzo hibridizuje zahtevaju drugačije i šire razumevanje pojma arhitekta.“
