U galeriji Prometej od 8. decembra zainteresovani građani će moći da posete samostalnu izložbu „Tragovi u vremenu – znamen krsta“ posvećenu delima Jovana Soldatovića.
Umetnik, poznat po monumentalnim delima širom nekadašnjih jugoslovenskih prostora, ostavio je iza sebe pozamašnu umetničku zaostavštinu. Pre 100 godina rođen je jedan od znamenitih srpskih vajara i začetnika moderne skulpture Jovan Soldatović. Sremac, rodom iz Čerevića, podario je Novom Sadu, u kome je proveo veliki deo svog života, neke od najprepoznatljivijih simbola ovog grada.
PhotoCreit: Atelje Jovan Soldatović
Dela Jovana Soldatovića
Jedni od najpoznatijih spomenika su „Porodica“ na keju (1971), „Razigrani konji“ (1973) na sajmu, „Borbe jelena“ (1965) na Petrovaradinskoj tvrđavi. Njegov novosadski „Đura Jakšić“ (1982), u bronzanom mantilu i sa šeširom na glavi sedi u Dunavskom parku. Ista takva figura pesnika postoji i u beogradskoj Skadarliji, gde dočekuje neke nove boeme. U memorijalnom kompleksu Kragujevca, koščate figure starica, „Suđaje“ (1979), drže novorođenče i određuju mu sudbinu. U spomen žrtvama fašizma Šajkaške oblasti posvetio je svoje izdužene figure ljudi u ataru Žablja, visine devet metara (1962). Jedan je od autora Spomen-parka „Sremski front“ nedaleko od Šida.
Umetnik koji je ostavio je iza sebe pozamašnu umetničku zaostavštinu u vidu crteža, manjih galerijskih skulptura, reljefa… Jedan deo tog porodičnog fonda izložen je sada povodom stogodišnjice njegovog rođenja (26. novembra 1920), u holu Istorijskog arhiva Novog Sada, u saradnji sa Studijom „Soldatović“ i sinom vajara – dr Srđanom Soldatovićem.
O izložbi posvećenoj Jovanu Soldatoviću
„O njegovim delima koliko god da govorimo, čini se da je nedovoljno. Toliko toga vrednog je ostavio budućim generacijama i kroz izvanredan umetnički izraz, kroz formu skulpture predstavio važne društvene fenomene. Zaista je nemerljiv značaj Jovana Soldatovića za kulturu našeg grada, naše države, regiona i šire. Naša je dužnost da odamo počast začetniku moderne skulpture kod nas, čiji rad je prepoznat u čitavom svetu i koji je ostavio neizbrisive, poštovanja vredne, tragove u našoj istoriji “ – rekao je član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić.
U Istorijskom arhivu Novog Sada smatraju izuzetnom čašću saradnju sa porodicom umetnika jer, kako navodi direktor ustanove Petar Đurđev, vajar čija se stogodišnjica rođenja obeležava ove godine, jeste jedan od otaca moderne skulpture nekadašnje Jugoslavije i jedan od najznačajnijih stvaralaca koji je živeo u Novom Sadu.
Izvor: Politika
