Ovaj tekst arhitekte Ian K.Whittaker-a napisan je pre nekoliko godina, kada se nije ni moglo pretpostaviti da ćemo živeti sa pandemijom i ostalim ograničenjima.
2020. GODINA I PERIOD POSLE
Svetski problem, posledice po svet, problemi Velike Britanije i rešenja
SVETSKI PROBLEM
Postoji problem koji će uticati na sve ljude u svetu. Period jeftine i dostupne energije se polako završava 2020. godine. Pored ove redukcije naftnih rezervi, iz godine u godinu, smanjivaće se i sposobnost našeg društva da dođe do resursa, da ih obradi, transportuje, distribuira, proda i kupi kao u prethodnom ekonomskom periodu. Roba široke potrošnje na bazi naftnih proizvoda će postati retka i kasnije nedostupna. Izgradnja zavisi od proizvoda na bazi nafte.
POSLEDICE PO SVET
Sledi spisak industrijski obrađenih potrošačkih proizvoda. Oni pojašnjavaju koliko danas zavisimo od proizvoda i energije na bazi nafte. Uz proizvode stoji datum koji se odnosi na godinu kada će oni postati kritični proizvodi sračunat prema podacima o frekventnosti njihove trenutne upotrebe i mogućnosti zamene.
DALJE SU NAVEDENI PROBLEMI I REŠENJA U VEZI SA VELIKOM BRITANIJOM.
Velika Britanija ima četiri problematične oblasti:
VB PROBLEM 1 – ENERGIJA
Velika Britanija je dostigla svoj vrhunac sa naftom 1999. godine. Posle 2020. godine postojeći nacionalni mrežni distributivni sistem za ekstrakciju, proizvodnju, transport, raspodelu i maloprodaju energije će postepeno gubiti na efikasnosti.
REŠENJA.
Naftna energija polako nestaje i postaće postepeno neodrživa. Solarna energija ima veoma visoku početnu cenu ekstrakcije, proizvodnje, transporta i distribucije ali je totalno održiva ukoliko je integrisana u sve potrebne uređaje putem direktne konekcije sa minimalnim distributivnim sistemom.
VB PROBLEM 2 – POPULACIJA
Trenutno ovi brojevi omogućavaju život za 2 osobe po tipu stanovanja. Nezavisni, polu-nezavisni, bungalov, terasa, stan. Svaki dom će morati da se prilagodi za 3 osobe do 2050. i gustina će morati da se poveća. Zemljište nije na raspolaganju za dalju izgradnju Velike Britanije. Posle 2020. javiće se potreba za novom stambenom politikom.
REŠENJA.
Postojeći domovi moraće da se adaptiraju za nove izvore energije i da se prilagode za život većeg broja ljudi zbog budućeg porasta u populaciji. Pojedinačni stanovi moraju se transformisati u više samostalnih stambenih jedinica.
Novi domovi će nužno biti građeni samo tamo gde postojeći ne mogu da se adaptiraju. Svi novi domovi moraće da budu maksimalne veličine od jedne trećine postojećih stambenih površina da bi se sačuvalo zemljište i postigla potrebna gustina, i ujedno da bi se prilagodila situacija smanjenoj dostupnosti industrijskih proizvoda.
Stvarni vremenski period korišćenja svake stambene jedinice je takođe obrađen kroz njenu formu. Većina domova u Velikoj Britaniji je prazno od 10-14 časova svakog dana. Ljudi žive van domova i koriste ih kao skladišne prostore za njih, porodicu i imovinu. Putem smanjivanja površine stambenog prostora i sabijanja volumena, osnove stanova mogu postati više otvorene i manje ćelijske kako bi se postigla bolja iskoristivost prostora, izbegle nepotrebne konstrukcije i nepotrebne servisne zone.
Prelazak sa ćelijskog na otvoren plan će takođe ojaćati individualne, porodične i kulturne vrednosti.
VB PROBLEM 3 – ZEMLJIŠTE
Porast u populaciji biće praćen još većim potrebama za hranom, vodom, skloništem, zdravljem, higijenom, energijom.
REŠENJA.
Zemljište u području zelenog pojasa moraće da bude pretvoreno u površinu za manuelnu proizvodnju hrane, energije i resursa u celoj Velikoj Britaniji. Farme će morati da se pretvore u zone za proizvodnju energije, preradu vode, tretman otpadnih voda, gajenje drveća i šiblja, vodene farme, tretman vazduha, produkciju bio-goriva, produkciju sistema komunikacije, odgoj domaćih životinja. Granice zemljišta će se morati mapirati lokalno duž cele zemlje. Obaveze lokalnih građevinskih radova se moraju uvesti radi integrisanja javnosti u novu post-naftnu energetsku ekonomiju. Rad će se morati odnositi na potrebe za vodom, hranom, skloništem, zdravljem, higijenom i energijom.
VB PROBLEM 4 – UPRAVA
Svaka oblast u Velikoj Britaniji ima drugačije klimatske uslove, drugačiju upotrebu zemljišta, gustinu naseljenosti, i različite potrebe za vodom, hranom, skloništem, zdravljem, higijenom i energijom.
REŠENJA.
Administracija će morati da se lokalizuje na lokalnom nivou vlasti. Poreska kontrola moraće da bude potpuno lokalizovana na lokalnom nivou vlasti. Propisi će morati da budu redukovani.
ZAKLJUČAK
Gotovo je sa beskorisnom potrošačkom ekonomijom. Potrebe moraju ponovo zameniti htenja i želje.
KA ARHITEKTURI BEZ INDUSTRIJE
Postoji problem koji će uticati na sve ljude u svetu. Period jeftine i dostupne energije se polako završava.
Nakon 2020. rezerve nafte će biti redukovane širom sveta. Pored ove redukcije naftnih rezervi, iz godine u godinu, smanjivaće se i sposobnost našeg društva da dođe do resursa, da ih obradi, transportuje, distribuira, proda i kupi kao u prethodnom ekonomskom periodu. Roba široke potrošnje na bazi naftnih proizvoda će postati retka i kasnije nedostupna. Arhitektura mora naći nova rešenja za ove probleme.
TRANZICIJA 1 – 2020. DO 2030.
Postojeći objekti će biti zadržani i biće opremljeni novim energetskim izvorima. Oni će se koristiti sve dok ne započnu migracije stanovništva ka novim resursima.Postojeći građevinski fond će tada biti iskorišćen, ogoljen za materijal da bi se produžio životni vek drugih lokalnih imovina.
Ovo ima sekundarni uticaj na vrednost imovina u svakom području. Ponovna prodaja imovine će obuhvatati demontažu kao alternativu rušenju. Kada demontaža i ponovna montaža više ne budu zadovoljavale zahteve planiranja i izgradnje i kada materijali za zamenu ne budu više na raspolaganju, onda će se razmotriti delimično rušenje kako bi se uklonili elementi koji ne mogu da se održavaju. Ponovna prodaja nepokretnosti obuhvataće delimično rušenje kao alternativu totalnom rušenju.
Ponovna prodaja lokacija kao što su građevinske parcele neće biti realna opcija kada ponestanu naftne rezerve jer će proizvodnja, transport i izgradnja biti neekonomični.
Nakon rušenja objekata zemlja će se koristiti u poljoprivredne svrhe kako bi postala zona resursa za ostale potrebe.
Arhitektura će morati da preuzme ulogu organizatora ovih procesa raseljavanja.
TRANZICIJA 2 – 2030. DO 2050.
Stanovništvo će postepeno migrirati u područja oko dominantnih resursa. Kada se broj stanovništva poveća i kada lokalni resursi ne budu mogli da zadovolje potrebe populacije, doći će do sekundarne migracije ka drugoj lokaciji sa resursima.
Nova naselja razviće se u vidu nove forme jednospratne samoodržive strukture-farme, sa ravnim krovom, staklenim omotačem, otvorenog plana, konpaktnog volumena, pasivno zagrejane i ventilirane, prirodno osvetljene, jednostavne konstrukcije, sa fotonaponskim izvorom energije, sistemima za reciklažu vode i otpadnih voda, sa organizovanom produkcijom hrane, zdravstvenim sistemom, obrazovanjem, odbranom, koje će ručno graditi obučeni stanovnici.
TRANZICIJA 3 – 2050. I DALJE
Prvobitna područja sa resursima će vremenom postati osiromašena i originalna naselja će biti transformisana u farme iste gustine kao i oformljena naselja van ovih oblasti. Svaka farma će koristiti na početku jednoj grupi, zatim porodici dok se druge farme grade. Dimenzije naselja se baziraju na distancama od jednog sata hoda. Ovo omogućava da se svaka farma može preći za 5 minuta. To je distanca sa koje ljudi mogu vokalno komunicirati. Ova površina zemljišta pruža različite poljoprivredne mogućnosti. Savetuje se da finalni stambeni prostor, namenjen za više generacija i otvoren za mogućnost deljenja prostora sa drugim stanovnicima, bude veličine 100m2.
Velika Britanija će tada uspeti da se prilagodi budućoj oskudici resursa kada svaki od resursa i elemenata zemlje dostigne tačku najmanje raspoloživosti a kada i dalje postoji potreba za njim usled porasta populacije.
