Najveća izložba Rafaelovih dela, koja obuhvata oko 200 slika, crteža i drugih radova, otvorena je 6. marta 2020. godine u Rimu, tačnije rimskom Kvirinalu. Dela za ovu izložbu pozajmili su Luvr, Prado, Nacionalna galerija iz Vašingtona, londonska Nacionalna galerija, i naravno Galerija Ufici iz Firence, koja je organizator ove spektakularne postavke.
Mnoga dela su, od umetnikove smrti, po prvi put ponovo u Rimu. Unapred je prodato oko 70.000 ulaznica, a izložba je planirana da bude otvorena do 2. juna 2020. godine.
Ipak, samo nekoliko dana po otvaranju,Italija je zbog širenja korona virusa morala da donese oštrije mere, tako da je ova grandiozna izložba ubrzo zatvorena.
Rafaelo je umro 1520. godine, na svoj rođendan, tek napunivši 37 godina života. Od čega je umro, misterija je i danas, neke pretpostavke su da je možda od kuge. Kao i mnogi drugi genijalni umovi koji su živeli 37 godina, kao što su Mocart, Puškin, Van Gog, Rembo, Njegoš, Šejka, za svog kratkog životnog veka, sabrao je sva svoja znanja, veštinu, kreativnost, lepotu i raskoš vremena u kome je stvarao. Ostavio je brojna dela, ostavio je i misteriju koja lebdi nad biografijom.
Pola milenijuma od Rafaelove smrti, koju je najverovatnije donela misteriozna groznica, nova misteriozna bolest obavila je planetu. Ljudima se uskraćuje društveni život, kretanje, druženje, bliskost. Pred našim očima smenjuju se slike iz čitavog sveta koje, u najmanju ruku, izazivaju jedno opšte čuđenje čoveka današnjice, nenaviknutog na ovakve prizore.
U sred potpunog kraha zdravstvenog sistema u Italiji, dramatičnih vesti o broju obolelih i mrtvih, opšteg karantina i izolacije, oni koji su se nekoliko godina unazad pripremali da spektakularnom izložbom obeleže pola milenijuma Rafaelove umetnosti, nisu odustali. Za sada se i dalje izložba može posetiti u virtuelnoj turi kroz muzej
Izložba posvećena Rafaelovom geniju osmišljena je kao vremeplov od godine njegove smrti do godine rođenja, što nagoveštava i sam naslov: “Raffaello 1520-1483”. Fokus nije samo na Rafaelovim slikama i crtežima, već i na istorijskom kontekstu u kome su nastali, a o čemu svedoče i drugi renesansni artefakti – skulpture, dela primenjene umetnosti i dokumentarna građa.
Takođe, osvetljena je i Rafaelova uloga i saradnja sa Vatikanom i vreme pape Lava X, kada je Rafaelova zvezda sijala punim sjajem. Interaktivni sadržaji, nove tehnologije, virtuelne sobe, hologramsko pozorište, proširena realnost i umetnikova radionica obećavali su u najavi ovog velikog međunarodnog projekta jedinstveni umetnički spektakl.
Rafaela je tako, kao i pre petsto godina kada ga je pokosila groznica, ovog puta omela pošast koja je napala svet u proleće 2020. godine.
